Odluka o postupanju s novcem za koji postoji sumnja da je falsifikovan


Na osnovu člana 49a stav 2. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 31/11 i 119/12) i člana 14. stav 1. tačka 9, člana 34. tačka 9. i člana 58. stav 4. Zakona o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 72/03, 55/04, 85/05 – dr. zakon, 44/10, 76/12 i 106/12), Izvršni odbor Narodne banke Srbije donosi

 

ODLUKU O POSTUPANJU S NOVCEM ZA KOJI POSTOJI SUMNJA

DA JE FALSIFIKOVAN

"Sl. glasnik RS", br. 62/2013

 

1. Ovom odlukom uređuje se način postupanja Narodne banke Srbije, banaka, rezidenta – privrednog subjekta koji menjačke poslove obavlja na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje njegova delatnost (u daljem tekstu: privredni subjekt) i ovlašćenih menjača s novcem za koji postoji sumnja da je falsifikovan.

2. Pojedini pojmovi u ovoj odluci imaju sledeće značenje:

1) novac je gotov novac i efektivni strani novac koji je centralna banka pustila u opticaj, ili je povučen iz opticaja ali ga je moguće zameniti za opticajni novac;

2) gotov novac su novčanice i kovani novac koji su pušteni u opticaj odlukom Narodne banke Srbije, ili su povučeni iz opticaja ali se mogu zameniti za opticajne novčanice ili kovani novac;

3) efektivni strani novac su strane novčanice i strani kovani novac koje je strana centralna banka pustila u opticaj, ili su povučeni iz opticaja ali se mogu zameniti za opticajne novčanice ili kovani novac;

4) novac za koji postoji sumnja da je falsifikovan je novac za koji banke, privredni subjekt i ovlašćeni menjači imaju sumnju da se po svim ili pojedinim elementima zaštite razlikuje od novca koji je centralna banka pustila u opticaj;

5) elementi zaštite novca su svojstva novca (zaštićeni papir, vodeni žig, mikrotekst, duboka štampa, sigurnosna nit, optički varijabilna boja, sastav metala, dimenzije, težina itd.) čiji je cilj da onemoguće neovlašćenu izradu novca;

6) ekspertiza je postupak kojim se utvrđuje da li novac koji se ispituje ima sve zaštitne elemente novca koji je centralna banka pustila u opticaj, odnosno da li su ti elementi originalni, to jest autentični;

7) indikativ je slovno-numerička oznaka kojom se identifikuje određena vrsta falsifikata sličnih karakteristika u okviru jedne valute i apoena;

8) tip falsifikata je slovno-numerička oznaka kojom se identifikuje određena podvrsta falsifikata sličnih karakteristika, a u okviru jednog indikativa;

9) podnosilac novca je fizičko lice kod koga se konstatuje prisustvo novca za koji postoji sumnja da je falsifikovan;

10) falsifikovani novac je novac za koji je, nakon vršenja ekspertize, izveštajem o izvršenoj ekspertizi novca utvrđeno da se po svim ili pojedinim elementima zaštite razlikuje od novca koji je centralna banka pustila u opticaj;

11) reprodukcija novca je reprodukcija gotovog novca uređena propisom Narodne banke Srbije kojim se uređuju uslovi pod kojima se mogu reprodukovati novčanice i kovani novac, odnosno reprodukcija efektivnog stranog novca uređena propisom matične zemlje – izdavaoca novca.

3. Banke, privredni subjekt i ovlašćeni menjači dužni su da proveravaju autentičnost novca, i to prilikom njegovog prijema od klijenata, pri obradi novca i pre isplate klijentima, kao i da novac za koji imaju sumnju da je falsifikovan dostave Narodnoj banci Srbije radi ekspertize. Novac izrađen na podlozi koja se očigledno, na prvi pogled, razlikuje od podloge na kojoj je izrađen originalni novac, kao i novac koji glasi na nepostojeći apoen ili valutu, odnosno novac kod koga se glavni motiv ili osnovna boja bitno razlikuju od glavnog motiva i osnovne boje originalnog novca – ne dostavlja se Narodnoj banci Srbije radi ekspertize.

4. Ako je podnosilac novca za koji postoji sumnja da je falsifikovan prisutan u momentu konstatovanja ove sumnje – banka, privredni subjekt i ovlašćeni menjač o ovoj sumnji odmah obaveštavaju tog podnosioca i Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: MUP). Ovom podnosiocu se novac za koji postoji sumnja da je falsifikovan privremeno oduzima, uz istovremeno izdavanje potvrde o privremeno oduzetom novcu (Prilog 1), i upućuje molba da sačeka dolazak predstavnika MUP-a.

Kada je podnosilac novca lice koje poseduje diplomatski pasoš – banka, privredni subjekt i ovlašćeni menjač postupiće na način iz stava 1. ove tačke, s tim što se neće obaveštavati MUP.

5. Novac za koji postoji sumnja da je falsifikovan banke dostavljaju Narodnoj banci Srbije – Sektoru za poslove s gotovinom (u daljem tekstu: Sektor), preko filijala Narodne banke Srbije, uz istovremeno dostavljanje popunjenog zahteva za ekspertizu novca radi utvrđivanja njegove autentičnosti (Prilog 2). Pre dostavljanja popunjenog zahteva i dostavljanja novca, banke ovaj zahtev dostavljaju Sektoru i u elektronskoj formi, u skladu sa uputstvom kojim se uređuju izrada i elektronsko dostavljanje podataka Narodnoj banci Srbije.

6. Privredni subjekt i ovlašćeni menjači novac za koji postoji sumnja da je falsifikovan dostavljaju posredstvom banaka.

7. Posle izvršene ekspertize, Sektor dostavlja banci izveštaj o izvršenoj ekspertizi novca dostavljenog pod sumnjom da je falsifikovan (Prilozi 3 i 4), u kome se konstatuje da li je reč o falsifikatu (Prilog 3), o autentičnom – originalnom novcu (Prilog 4) ili o reprodukciji novca (Prilog 5). Ako se konstatuje da je reč o falsifikatu – određuju se kvalitet izrade falsifikata, indikativ i tip falsifikata (ako postoji).

Falsifikati novca rangiraju se po uspešnosti izrade, odnosno po stepenu sličnosti u odnosu na originalni novac – na sledeći način:

– falsifikat loše izrade (1),

– falsifikat osrednje izrade (2),

– falsifikat dobre izrade (3),

– falsifikat veoma dobre izrade (4),

– opasan falsifikat (5).

Ako se konstatuje da je reč o originalnom novcu – Sektor dostavlja banci odgovarajuću vrednost tog novca u istoj valuti ili za taj iznos odobrava račun banke. Banka obezbeđuje da se novac bez odlaganja vrati podnosiocu ili obezbeđuje da se podnosiocu odobri račun.

8. Falsifikovani novac Narodna banka Srbije zadržava bez naknade, a reprodukcije novca vraćaju se banci.

9. Narodna banka Srbije može stranim bankama i organima koji se bave borbom protiv falsifikovanja novca, na njihov zahtev, predati falsifikovani novac.

10. Narodna banka Srbije može pravnim licima i preduzetnicima koji se bave proizvodnjom, servisiranjem ili prodajom mašina za obradu novca ili aparata za prepoznavanje falsifikata, kao i pravnim licima koja vrše nabavku ovih mašina i aparata, na njihov zahtev, privremeno staviti na raspolaganje falsifikovani novac, radi testiranja tih mašina, odnosno aparata.

11. U borbi protiv falsifikovanja novca Narodna banka Srbije, banke, privredni subjekt i ovlašćeni menjači sarađuju međusobno, kao i s nadležnim domaćim i stranim organima.

12. Narodna banka Srbije obaveštava MUP, banke, privredni subjekt i ovlašćene menjače o pojavi novih tipova falsifikata novca, i to falsifikata veoma dobre izrade (oznaka 4) i opasnih falsifikata (oznaka 5).

13. Narodna banka Srbije organizuje obuku za zaposlene u bankama, privrednom subjektu, ovlašćenim menjačima i MUP-u – radi njihovog upoznavanja sa elementima zaštite novca i efikasnijeg prepoznavanja novca za koji postoji sumnja da je falsifikovan.

14. Prilozi iz ove odluke odštampani su uz tu odluku i njen su sastavni deo.

15. Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o postupanju s novcem za koji postoji sumnja da je falsifikovan („Službeni glasnik RS”, broj 18/11).

16. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.