Nacrt Zakona o reviziji

 NACRT ZAKONA O REVIZIJI

Objavljeno na sajtu Ministarstva finansija i privrede – 17.10.2012.

 

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja revizije finansijskih izveštaja, davanje i oduzimanje dozvole za rad društvima za reviziju i samostalnim revizorima, lica ovlašćena za obavljanje revizije, Komora ovlašćenih revizora, Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije (u daljem tekstu: Odbor za javni nadzor) i sprovođenje javnog nadzora, nadzor i provera kvaliteta rada društava za reviziju, kao i druga pitanja u vezi sa revizijom.

Definicije

Član 2.

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1) revizija finansijskih izveštaja (u daljem tekstu: revizija) je postupak provere i ocene finansijskih izveštaja, kao i podataka i metoda koji se primenjuju pri sastavljanju finansijskih izveštaja na osnovu kojih se daje nezavisno stručno mišljenje o tome da li finansijski izveštaji u svim materijalno značajnim aspektima daju istinit i objektivan prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja pravnog lica u skladu sa odgovarajućim okvirom za izradu finansijskih izveštaja;

2) zakonska revizija označava reviziju godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja sastavljenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, a koja se obavlja saglasno ovom zakonu;

3) društvo za reviziju je privredno društvo sa sedištem u Republici Srbiji osnovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i koje ima važeću dozvolu Komore ovlašćenih revizora (u daljem tekstu: Komora) za obavljanje revizije;

4) revizorsko društvo države članice je pravno lice, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje ima dozvolu nadležnog organa države članice za obavljanje zakonske revizije;

5) revizorsko društvo treće zemlje je pravno lice, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje ima dozvolu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije;

6) licencirani ovlašćeni revizor je fizičko lice koje u skladu sa ovim zakonom ima važeću licencu Komore za obavljanje revizije;

7) samostalni revizor je licencirani ovlašćeni revizor koji samostalno obavlja usluge revizije kao preduzetnik u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i ima važeću dozvolu Komore za obavljanje revizije;

8) revizor države članice je fizičko lice koje ima važeću licencu nadležnog organa države članice Evropske unije (u daljem tekstu: država članica) za obavljanje zakonske revizije;

9) revizor treće zemlje je fizičko lice koje ima važeću licencu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije;

10) revizor grupe je samostalni revizor ili društvo za reviziju, koji vrši zakonsku reviziju konsolidovanih finansijskih izveštaja;

11) mreža je veća organizaciona struktura koju čine licencirani ovlašćeni revizori i društva za reviziju i koja je orijentisana na zajedničku raspodelu dobiti ili troškova, ili ima zajedničko vlasništvo, nadzor ili upravu, zajedničke smernice i procedure za postizanje kvaliteta, zajedničku poslovnu strategiju, zajedničko korišćenje robne marke ili značajnog dela stručnih resursa;

12) povezano revizorsko društvo sa društvom države članice je društvo za reviziju koje je sa revizorskim društvom države članice povezano zajedničkim vlasništvom, kontrolom ili upravljanjem;

13) revizorski izveštaj je izveštaj o obavljenoj reviziji koji izdaje društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom i Međunarodnim standardima revizije;

14) nadležni organi su organi ili tela, određeni propisima, koji su ovlašćeni za pravno uređenje i/ili nadzor revizora i revizorskih društava;

15) Međunarodni standardi revizije su Međunarodni standardi revizije (International Standards on Auditing - ISA) i sa njima povezani stavovi i standardi koje je objavio Odbor za međunarodne standarde revizije i usluga uveravanja (International Auditing and Assurance Standards Board - IAASB) Međunarodna federacija računovođa (International Federation of Accountants - IFAC), izmene ovih standarda, kao i budući standardi izdati ili prihvaćeni od strane ovih tela;

16) Međunarodni računovodstveni standardi su Međunarodni računovodstveni standardi - MRS (International Accounting Standards - IAS), Međunarodni standardi finansijskog izeštavanja - MSFI (International Financial Reporting Standards - IFRS) i sa njima povezana tumačenja (SIC - IFRIC tumačenja), naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja i budući standardi i sa njima povezana tumačenja koje izdaje ili usvaja Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board - IASB);

17) društvima od javnog interesa smatraju se:

(1) velika pravna lica razvrstana u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;

(2) pravna lica koja se smatraju javnim društvima u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;

(3) sva pravna lica koje Vlada na predlog nadležnog ministarstva proglasi pravnim licima od javnog interesa za Republiku Srbiju, nezavisno od njihove veličine;

18) nepraktičar označava fizičko lice koje ima znanje iz oblasti revizije i koje najmanje tri godine pre angažmana na sprovođenju sistema javnog nadzora nije vršilo zakonske revizije, nije imalo pravo glasa u društvu za reviziju, nije bilo direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora društva za reviziju i nije bilo zaposleno u društvu za reviziju ili na bilo koji drugi način povezano sa društvom za reviziju;

19) ključni revizorski partner je:

(1) licencirani ovlašćeni revizor kojeg društvo za reviziju imenuje za određeni revizorski posao kao glavno i odgovorno lice za vršenje zakonske revizije u ime društva za reviziju i koji potpisuje revizorski izveštaj;

(2) u slučaju revizije grupe, licencirani ovlašćeni revizor kojeg društvo za reviziju imenuje kao glavno i odgovorno lice za vršenje zakonske revizije na nivou grupe i koji potpisuje izveštaj o reviziji grupe;

20) treća zemlja je država koja nije članica Evropske unije;

21) povezana lica su povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;

22) filijala društva za reviziju predstavlja organizacionu jedinicu društva za reviziju bez svojstva pravnog lica;

23) ovlašćeni interni revizor je fizičko lice koje ima odgovarajuće profesionalno zvanje stečeno u skladu sa ovim zakonom;

24) Kodeks profesionalne etike revizora je kodeks koji je usvojila Komora na osnovu Kodeksa etike za profesionalne računovođe Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accountants - IFAC).

II. DRUŠTVO ZA REVIZIJU, SAMOSTALNI REVIZOR I LICENCIRANI OVLAŠĆENI REVIZOR

Ko može da obavlja reviziju

Član 3.

Reviziju može da obavlja:

1) društvo za reviziju iz člana 2. tačka 3) ovog zakona koje ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom zaposlena najmanje dva licencirana ovlašćena revizora i ispunjava druge uslove utvrđene ovim zakonom;

2) revizorsko društvo države članice koje je za obavljanje revizije dobilo dozvolu Komore u skladu sa ovim zakonom;

3) samostalni revizor iz člana 2. tačka 7) ovog zakona, odnosno revizor države članice koji je licencirani ovlašćeni revizor u skladu sa ovim zakonom.

Reviziju iz stava 1. ovog člana obavljaju licencirani ovlašćeni revizori, zaposleni u društvu za reviziju, odnosno samostalni revizor pod uslovom da su članovi Komore.

Licencirani ovlašćeni revizori mogu pojedine poslove u postupku revizije da povere i drugim licima koja su zaposlena u društvu za reviziju, odnosno kod preduzetnika - samostalnog revizora, a koja nemaju licencu za rad na poslovima revizije, pod uslovom da je njihov rad planiran i nadziran od strane licenciranog ovlašćenog revizora.

Uslovi u pogledu glasačkih prava i organa upravljanja

Član 4.

Reviziju mogu da obavljaju društva za reviziju u kojima:

(1) većinu glasačkih prava imaju društva za reviziju, odnosno licencirani ovlašćeni revizori ili revizorska društva država članica, odnosno revizori država članica;

(2) većina, a najviše do tri četvrtine članova organa upravljanja moraju da budu licencirani ovlašćeni revizori ili društva za reviziju, odnosno revizori ili revizorska društva država članica.

Ako se organ upravljanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana sastoji od dva člana, jedan od njih mora da bude licencirani ovlašćeni revizor ili društvo za reviziju, odnosno revizor ili revizorsko društvo države članice.

Ako organ upravljanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana čini jedan član, on mora da bude licencirani ovlašćeni revizor ili društvo za reviziju, odnosno revizor ili revizorsko društvo države članice.

Osnivanje i organ upravljanja društva

Član 5.

Društvo za reviziju osniva se u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Društvo za reviziju može imati jednog ili više članova organa upravljanja.

Najmanje jedan član organa upravljanja društva za reviziju mora aktivno da govori srpski jezik.

Za člana organa upravljanja društva za reviziju ne može biti imenovano lice koje je osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje te funkcije.

Licencirani ovlašćeni revizori koji su članovi organa upravljanja društva za reviziju moraju da budu zaposleni u društvu za reviziju sa punim radnim vremenom i da zastupaju društvo za reviziju bez ograničenja.

Lica koja nisu članovi organa upravljanja društva za reviziju, a ovlašćena su za zastupanje društva za reviziju moraju da budu licencirani ovlašćeni revizori.

Izveštaj o transparentnosti

Član 6.

Društvo za reviziju koje obavlja reviziju društava od javnog interesa u smislu ovog zakona dužno je da u roku od tri meseca od isteka kalendarske godine objavi na svojoj internet stranici ili internet stranici Komore godišnji izveštaj o transparentnosti koji sadrži:

1) opis pravne forme i strukture vlasništva društva za reviziju;

2) opis mreže, kao i njeno pravno i strukturno uređenje, ako društvo za reviziju pripada mreži;

3) opis upravljačke strukture društva za reviziju;

4) opis internog sistema kontrole kvaliteta društva za reviziju, kao i izjavu uprave o njegovoj efikasnosti;

5) datum kada je izvršena poslednja provera kvaliteta rada društva za reviziju;

6) spisak društava od javnog interesa kod kojih je to društvo za reviziju tokom prethodne poslovne godine izvršilo zakonsku reviziju;

7) izjavu koja se odnosi na procedure i nezavisnost rada društva za reviziju kojom se potvrđuje da je obavljen interni pregled poštovanja zahteva nezavisnosti;

8) izjavu o politici društva za reviziju u vezi sa kontinuiranim profesionalnim usavršavanjem licenciranih ovlašćenih revizora;

9) finansijske informacije i podatke o ukupnom prihodu, odnosno prihodu od obavljanja zakonske revizije, ostalih revizija i prihodu od usluga poreskog savetovanja i drugih usluga koje nisu povezane sa revizijom;

10) informacije o osnovici za utvrđivanje zarada ključnih revizorskih partnera o obavljenim revizijama društava od javnog interesa.

Lice ovlašćeno za zastupanje društva za reviziju potpisuje izveštaj o transparentnosti.

Samostalni revizor

Član 7.

Samostalni revizor kao preduzetnik ne može istovremeno biti više puta registrovan kod Komore.

Samostalni revizor ne može biti u radnom odnosu kod drugog poslodavca, ne može imati druge registrovane samostalne delatnosti ili status zakonskog zastupnika, direktora, člana ili predsednika upravnog odbora, odnosno izvršnog odbora u pravnom licu, član upravnog, odnosno izvršnog odbora povezanog pravnog lica sa pravnim licem kod koga se obavlja revizija, član ili predsednik izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, stečajni upravnik, prokurista i lice koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije.

Samostalni revizor ne može da obavlja zakonsku reviziju društava od javnog interesa.

Primena zakona na samostalne revizore

Član 8.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na društva za reviziju primenjuju se i na samostalnog revizora, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Osiguranje od odgovornosti

Član 9.

Društvo za reviziju dužno je da se osigura od odgovornosti za štetu koju učini pravnom licu kod koga obavlja zakonsku reviziju u slučaju povrede ugovora o reviziji, odnosno trećem licu u slučaju povrede pravila obavljanja revizije.

Iznos najniže sume osiguranja na osnovu koje se plaća premija osiguranja za pojedinačni osigurani slučaj za svaku poslovnu godinu iznosi 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Iznos najniže sume osiguranja kod zakonske revizije banaka, društava za osiguranje, davalaca finansijskog lizinga, dobrovoljnih penzijskih fondova, investicionih fondova i brokersko-dilerskih društava na osnovu koje se plaća premija osiguranja za pojedinačni osigurani slučaj za svaku poslovnu godinu iznosi 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Pojedinačni osigurani slučaj iz st. 2. i 3. ovog člana je šteta nastala u vezi sa pojedinačnim izveštajem o reviziji.

Za preračunavanje deviznih iznosa iz st. 2. i 3. ovog člana u dinarskoj protivvrednosti koristi se srednji kurs dinara koji utvrđuje Narodna banka Srbije.

Licencirani ovlašćeni revizor

Član 10.

Licenca za obavljanje revizije (u daljem tekstu: licenca) je pisani dokument koji ovlašćenom revizoru rešenjem izdaje Komora.

Za sticanje licence iz stava 1. ovog člana kandidat je dužan da ispunjava sledeće uslove:

1) da ima visoko stručno obrazovanje u skladu sa zakonom o visokom obrazovanju, odnosno da ima najmanje tom stepenu jednako obrazovanje;

2) da ima najmanje tri godine praktičnog radnog iskustva na zakonskim revizijama, od kojih najmanje dve godine uz nadzor licenciranog ovlašćenog revizora ili revizora države članice. Pod praktičnim radnim iskustvom na zakonskim revizijama smatra se radno iskustvo na neodređeno ili na određeno vreme stečeno radom u društvu za reviziju, na poslovima zakonske revizije;

3) da ima položen ispit za zvanje ovlašćeni revizor;

4) da mu nije bila oduzeta licenca za obavljanje poslova ovlašćenog revizora;

5) da nije pravosnažno osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.

Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor polaže se prema programu koji donosi Komora u skladu sa ovim zakonom.

Licenca se izdaje na period od dve godine i obnavlja se na zahtev licenciranog ovlašćenog revizora, uz dokaz da je obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje u skladu sa ovim zakonom.

Ako licencirani ovlašćeni revizor ne obavi kontinuirano profesionalno usavršavanje, odnosno ne podnese zahtev za obnavljanje licence, licenca prestaje da važi.

Pri podnošenju zahteva za obnavljanje licence, kandidat mora da ispuni uslove iz stava 2. ovog člana i da podnese dokaz da je obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje u skladu sa ovim zakonom.

Pravo da obavlja reviziju licencirani ovlašćeni revizor stiče ispunjenjem uslova propisanih odredbama ovog člana i upisom u Registar licenciranih ovlašćenih revizora koji se vodi u Komori.

Licencirani ovlašćeni revizor dužan je da radi u skladu sa Kodeksom profesionalne etike revizora.

Komora rešenjem odlučuje o ispunjenosti uslova za izdavanje, odnosno obnavljanje licence iz st. 1. i 6. ovog člana.

Rešenje iz stava 9. ovog člana Komora je dužna da donese u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za izdavanje, odnosno obnavljanje licence.

Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor

Član 11.

Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor obuhvata potreban nivo teorijskog znanja iz predmeta relevantnih za zakonsku reviziju i sposobnost da se takvo znanje primeni u praksi.

Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor iz stava 1. ovog člana obuhvata sledeće oblasti u celini:

1) opšta teorija i principi računovodstva;

2) zakonski okvir u vezi sa pripremanjem godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja;

3) međunarodni računovodstveni standardi;

4) finansijska analiza;

5) upravljačko računovodstvo;

6) upravljanje rizicima i interna kontrola;

7) revizija i profesionalne veštine;

8) međunarodni standardi revizije;

9) profesionalna etika i nezavisnost.

Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor iz stava 1. ovog člana obuhvata i sledeće oblasti u delu koji je relevantan za zakonsku reviziju:

1) pravo privrednih društava i korporativno upravljanje;

2) stečaj i likvidacija;

3) poreski sistem;

4) građansko i trgovinsko pravo;

5) radno pravo i socijalna zaštita;

6) informacione tehnologije i računarski sistemi;

7) mikroekonomija, opšta i finansijska ekonomija;

8) matematika i statistika;

9) osnovni principi finansijskog menadžmenta privrednih društava.

Oslobođenje od teorijskog dela ispita

Član 12.

Lice koje ima diplomu univerziteta, kao i lice koje ima sertifikat profesionalnog tela koje je član međunarodne ili evropske federacije računovođa, kojom dokazuje da je položilo jedan ili više predmeta iz oblasti utvrđenih u članu 11. ovog zakona, može da bude oslobođeno polaganja teorijskog ispita iz tih oblasti.

Bliže uslove i postupak za oslobađanje polaganja ispita, odnosno dela ispita iz stava 1. ovog člana propisuje Komora.

Kontinuirano profesionalno usavršavanje

Član 13.

Licencirani ovlašćeni revizor je dužan da obavlja kontinuirano profesionalno usavršavanje u cilju inoviranja teorijskog znanja, profesionalnih veština i profesionalnih vrednosti.

Program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja iz stava 1. ovog člana donosi Komora.

Obuku u cilju sprovođenja kontinuiranog profesionalnog usavršavanja pored Komore mogu da pružaju i:

1) visokoškolske ustanove;

2) profesionalna tela, odnosno organizacije, kao i druga pravna lica, koja poseduju odgovarajuće tehničke, organizacione i administrativne kapacitete, tako da obezbeđuju kvalitet obuke koji je u skladu sa programom kontinuiranog profesionalnog usavršavanja iz stava 2. ovog člana;

3) društva za reviziju, koja poseduju odgovarajuće tehničke, organizacione i administrativne kapacitete za organizaciju obuke.

Lica iz stava 3. ovog člana, dužna su da pre započinjanja poslova u oblasti kontinuiranog profesionalnog usavršavanja licenciranih ovlašćenih revizora, pribave saglasnost Komore za obavljanje ovih poslova i o tome obaveste Odbor za javni nadzor.

Po završetku svake pojedinačne obuke u vezi sa kontinuiranim profesionalnim usavršavanjem, licenciranom ovlašćenom revizoru se izdaje potvrda.

Potvrda sadrži naziv oblasti koje su bile predmet obuke, kao i broj časova trajanja obuke.

Ako u postupku kontrole Komora utvrdi da je licencirani ovlašćeni revizor dostavio lažnu potvrdu o završetku obuke u cilju kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, tom licu se oduzima licenca i briše se iz Registra licenciranih ovlašćenih revizora.

Ovlašćivanje revizora država članica

Član 14.

Komora izdaje licencu revizoru države članice posle provere kandidatovog poznavanja zakonodavstva Republike Srbije potrebnog za obavljanje revizije.

Poznavanje zakonodavstva odnosi se na područje privrednog prava i poreskog sistema, a provera se vrši na srpskom jeziku.

Program provere poznavanja zakonodavstva Republike Srbije utvrđuje Komora.

Na izdavanje licence iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe člana 10. st. 9. i 10. ovog zakona.

Ovlašćivanje revizora trećih zemalja

Član 15.

Komora može na osnovu zaključenog sporazuma sa nadležnim organom treće zemlje da izda licencu revizoru koji ima važeću dozvolu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije, ako kandidat podnese dokaz da ispunjava uslove iz člana 10. ovog zakona, posle provere poznavanja zakonodavstva Republike Srbije potrebnog za obavljanje revizije iz člana 14. ovog zakona.

Odredbe ovog člana odnose se i na državljane Republike Srbije koji su revizori u trećim zemljama.

Na izdavanje licence iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe člana 10. st. 9. i 10. ovog zakona.

III. OBAVLJANJE REVIZIJE

Način obavljanja revizije

Član 16.

Revizija se obavlja u skladu sa ovim zakonom, drugim zakonima koji uređuju reviziju finansijskih izveštaja kod pojedinih pravnih lica, Međunarodnim standardima revizije i Kodeksom profesionalne etike revizora.

Prevod, objavljivanje i usklađivanje Međunarodnih standarda revizije iz stava 1. ovog člana u skladu sa preporukama Međunarodne federacije računovođa (IFAC) i Odbora za međunarodne standarde revizije i usluga uveravanja (IAASB), obavljaju pravna lica, odnosno organi koji od odgovarajućeg organa Međunarodne federacije računovođa (IFAC) dobiju pravo za prevod i objavljivanje.

Rešenje o utvrđivanju prevoda Međunarodnih standarda revizije iz stava 2. ovog člana donosi ministar nadležan za poslove finansija na predlog Odbora za javni nadzor i to rešenje objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Obaveznost revizije

Član 17.

Revizija je obavezna za godišnje finansijske izveštaje i konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Izbor društva za reviziju

Član 18.

Skupština, odnosno organ utvrđen opštim aktom pravnog lica kod kojeg se vrši revizija bira društvo za reviziju, najkasnije do 30. septembra poslovne godine na koju se revizija odnosi.

Izuzetno od stava 1. ovog člana skupština, odnosno organ utvrđen opštim aktom pravnog lica kod kojeg se vrši revizija, a koje finansijske izveštaje sastavlja sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske, bira društvo za reviziju najkasnije tri meseca pre isteka poslovne godine koja je različita od kalendarske na koju se revizija odnosi.

Izbor društva za reviziju, ne može biti uslovljen, osim u slučajevima propisanim zakonom.

Izbor društva za reviziju koji je uslovljen bilo kojom činjenicom smatra se ništavim, a pravno lice kod kojeg se vrši revizija dužno je da izvrši ponovni izbor društva za reviziju u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ugovor o reviziji

Član 19.

Međusobna prava i obaveze društva za reviziju i pravnog lica kod kojeg se vrši revizija uređuju se ugovorom o reviziji.

Ugovor o reviziji mora biti zaključen u pisanom obliku.

Društva za reviziju ne mogu ugovorene poslove da ustupaju drugim društvima za reviziju, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Ugovor o reviziji u toku obavljanja revizije ne može se raskinuti ako za to ne postoje opravdani razlozi.

Razlike u mišljenjima, koje se odnose na oblast računovodstva i revizije, pravnog lica kod kojeg se vrši revizija i društva za reviziju ne mogu se smatrati opravdanim razlogom za raskid ugovora u smislu stava 4. ovog člana.

Pravno lice kod kojeg se obavlja revizija i društvo za reviziju dužni su da obaveste Komoru i Odbor za javni nadzor o raskidu ugovora iz stava 4. ovog člana i obustavljanju revizije, uz detaljno obrazloženje razloga koji su doveli do raskida.

Angažovanje stručnih lica

Član 20.

Za potrebe obavljanja revizije iz specifičnih oblasti mogu se angažovati, uz saglasnost pravnog lica kod kojeg se vrši revizija, stručna lica koja nisu licencirani ovlašćeni revizori.

Kada je u obavljanju revizije za pojedine specifične oblasti potrebno stručno mišljenje i ocena stručnih lica, međusobna prava i obaveze uređuju se ugovorom.

Obaveze pravnog lica kod kojeg se obavlja revizija

Član 21.

Pravno lice kod kojeg se obavlja revizija dužno je da licenciranom ovlašćenom revizoru stavi na raspolaganje svu potrebnu dokumentaciju, isprave i izveštaje, omogući pristup svim programima i elektronskim zapisima, uključujući štampani materijal i kopije na elektronskim medijima, kao i da pruži informacije o programima i sve informacije potrebne za obavljanje revizije.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u radno vreme obezbedi licenciranom ovlašćenom revizoru pristup i korišćenje poslovnih prostorija za obavljanje revizije, kao i da stavi na raspolaganje odgovarajuću opremu i zaposlene.

Radna dokumentacija

Član 22.

Licencirani ovlašćeni revizor priprema celokupnu radnu dokumentaciju na osnovu koje izdaje revizorski izveštaj.

Radnu dokumentaciju, koju prikuplja i priprema licencirani ovlašćeni revizor društvo za reviziju čuva najmanje šest godina, počevši od poslovne godine na koju se revizija odnosi.

Radna dokumentacija, odnosno kopije dokumenata prikupljenih u toku revizije vlasništvo su društva za reviziju, poverljivog su karaktera i mogu se

koristiti samo za potrebe revizije u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, radna dokumentacija, odnosno dokumenti koriste se za potrebe provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora i za potrebe Odbora za javni nadzor.

Radna dokumentacija na osnovu koje se izrađuje revizorski izveštaj sastavlja se na srpskom jeziku.

Ako je licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju koje obavlja reviziju zamenjeno drugim licenciranim ovlašćenim revizorom, odnosno društvom za reviziju, prethodni licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju dužno je da novom licenciranom ovlašćenom revizoru, odnosno društvu za reviziju omogući pristup relevantnoj dokumentaciji koja se odnosi na pravno lice kod kojeg se obavlja revizija.

Zaštita poverljivih podataka

Član 23.

Licencirani ovlašćeni revizor i društvo za reviziju, dužni su da kao poverljive čuvaju sve podatke, činjenice i okolnosti koje su saznali tokom obavljanja revizije.

Poslovne tajne i informacije dužna su da čuvaju i druga lica koja rade ili su radila u društvu za reviziju i kojima su na bilo koji način dostupni poverljivi podaci iz stava 1. ovog člana.

Lica iz stava 2. ovog člana ne smeju da koriste podatke iz stava 1. ovog člana niti smeju da omoguće njihovo korišćenje trećim licima.

Poslovne tajne čuvaju se u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Društvo za reviziju dužno je da omogući uvid u podatke u slučaju primene propisa koji regulišu sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, u pretkrivičnim ili krivičnim postupcima, kao i kada njihovo dostavljanje pisanim putem zatraži sud u krivičnom ili pretkrivičnom postupku.

Revizorski izveštaj

Član 24.

Revizorski izveštaj sastavlja se u skladu sa Međunarodnim standardima revizije.

Revizorski izveštaj o obavljenoj reviziji za posebne namene sastavlja se u skladu sa posebnim propisima.

Revizorski izveštaj potpisuje ključni revizorski partner.

Revizorski izveštaj sastavlja se i objavljuje na srpskom jeziku.

Uz revizorski izveštaj prilažu se finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije.

Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja

Član 25.

Revizor grupe je odgovoran za obavljanje revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Revizor grupe obavlja kontrolu i čuva radnu dokumentaciju o kontroli revizorskog rada drugog društva za reviziju koje vrši reviziju grupe.

Dokumentacija iz stava 2. ovog člana koristi se za potrebe provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora i za potrebe Odbora za javni nadzor.

Ako reviziju konsolidovanih finansijskih izveštaja obavlja revizor ili revizorsko društvo treće zemlje, revizor grupe je odgovoran za dostavljanje dokumentacije o radu revizora ili revizorskog društva treće zemlje Odboru za javni nadzor, uključujući i sve radne papire relevantne za reviziju grupe.

U cilju obezbeđenja dostavljanja dokumentacije iz stava 4. ovog člana, revizor grupe treba da zadrži kopije takve dokumentacije ili da se dogovori sa revizorima ili revizorskim društvima treće zemlje o pristupu toj dokumentaciji, odnosno da preduzme neke druge odgovarajuće mere.

Ako postoje pravna ili druga ograničenja koja proizlaze iz nacionalnog zakonodavstva treće zemlje za dostavu radne dokumentacije o obavljenoj reviziji revizora te zemlje, revizor grupe dužan je da u svojoj radnoj dokumentaciji o obavljenoj reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja navede dokaze o svim preduzetim neophodnim merama radi njene dostave, kao i dokaze o postojanju navedenih pravnih i drugih ograničenja.

Naknada za obavljenu reviziju

Član 26.

Za obavljenu reviziju plaća se naknada.

Iznos naknade određuje se ugovorom.

Iznos naknade iz stava 1. ovog člana ne može biti ničim uslovljen, ne može zavisiti i ne može da bude povezan sa pružanjem dodatnih usluga pravnom licu kod kojeg se vrši revizija.

Dodatne usluge uz obavljanje revizije

Član 27.

Društvo za reviziju može pored revizije, u okviru svoje registrovane delatnosti da obavlja i usluge iz oblasti finansija i računovodstva, usluge finansijskih analiza i kontrola, usluge poreskog i drugih vrsta poslovnog savetovanja, usluge procene vrednosti kapitala, imovine i obaveza, usluge sudskog veštačenja, usluge izrade i ekonomske ocene investicionih projekata i druge srodne usluge.

Obavljanje procene vrednosti kapitala, imovine i obaveza iz stava 1. ovog člana isključuje mogućnost obavljanja revizije kod istog pravnog lica u godini u kojoj se obavlja revizija i u godini na koju se odnose finansijski izveštaji koji su predmet revizije.

Društvo za reviziju je dužno da preduzme sve mere kako obavljanje usluga iz stava 1. ovog člana ne bi imalo uticaj na nezavisno obavljanje revizije.

Podatke o obavljanju usluga iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i preduzete mere iz stava 3. ovog člana, društva za reviziju dužna su da prikažu u radnoj dokumentaciji i izjavi koja se odnosi na nezavisnost rada društva za reviziju, a koja je deo izveštaja o transparentnosti.

Zabrana za revizora

Član 28.

Licencirani ovlašćeni revizor ne može da obavlja reviziju kod pravnog lica:

1) u kojem je vlasnik udela ili akcija;

2) u kojem je učestvovao u vođenju poslovnih knjiga ili izradi finansijskih izveštaja za godinu za koju se obavlja revizija;

3) u kojem je direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora, prokurist i punomoćnik;

4) u kojem je direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora ili prokurist njegov krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva i supružnik;

5) ukoliko nastupe druge okolnosti koje mogu da utiču na nezavisnost licenciranog ovlašćenog revizora.

Zabrana za društvo za reviziju

Član 29.

Društvo za reviziju ne može da obavlja reviziju kod pravnog lica:

1) u kojem ima udele ili akcije;

2) koje je vlasnik udela ili akcija društva za reviziju;

3) u kojem je učestvovalo u vođenju poslovnih knjiga ili izradi finansijskih izveštaja za godinu za koju se obavlja revizija;

4) u kojem njegovi akcionari, odnosno članovi, imaju udeo u osnovnom kapitalu, uključujući i posredno vlasništvo matičnog društva i zavisnih društava;

5) ukoliko nastupe druge okolnosti koje mogu da utiču na nezavisnost društva za reviziju.

Obaveštavanje od strane revizora

Član 30.

Licencirani ovlašćeni revizor je dužan da bez odlaganja obavesti društvo za reviziju kod kojeg je zaposlen o nastupanju okolnosti iz člana 28. ovog zakona.

Obaveštavanje od strane društva za reviziju

Član 31.

Akcionar, odnosno član društva za reviziju dužan je da bez odlaganja obavesti društvo za reviziju o nastupanju okolnosti iz člana 29. ovog zakona.

Zabrana uticaja drugih lica

Član 32.

Vlasnici, odnosno akcionari društva za reviziju, kao i direktor, odnosno članovi organa upravljanja i nadzora tog društva ili povezanog lica ne smeju da utiču na obavljanje revizije i izražavanje revizorskog mišljenja i time ugroze nezavisnost i objektivnost licenciranog ovlašćenog revizora koji obavlja reviziju.

Smanjenje broja revizora

Član 33.

Društvo za reviziju u kojem se u toku obavljanja revizije broj licenciranih ovlašćenih revizora smanji ispod broja propisanog ovim zakonom, dužno je da prekine poslove revizije i o tome obavesti pravno lice kod kojeg se obavlja revizija i Komoru u roku od osam dana od dana nastanka promene, a pravno lice započetu reviziju poverava drugom društvu za reviziju.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, društvo za reviziju ne može da zaključuje nove ugovore o obavljanju revizije dok ponovo ne ispuni uslove iz člana 3. stav 1. tačka 1) ovog zakona i o tome obavesti Komoru.

Ugovor o saradnji

Član 34.

Samostalni revizor dužan je da zaključi ugovor o saradnji u kojem sa drugim samostalnim revizorom ili društvom za reviziju ugovara da će u slučaju ako ne bude mogao zbog nesposobnosti za rad da ispuni svoje obaveze iz ugovora o reviziji, to uraditi drugi samostalni revizor ili društvo za reviziju u skladu sa ovim zakonom.

Samostalni revizor je dužan da u ugovoru o reviziji koji se zaključuje sa pravnim licem kod kojeg se obavlja revizija predvidi i bliže uredi mogućnost ispunjenja obaveze iz ugovora o reviziji u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Zamena revizora i zabrana zapošljavanja

Član 35.

Društva za reviziju dužna su da najkasnije svake sedme godine od početka obavljanja revizije finansijskih izveštaja kod istog društva od javnog interesa izvrše zamenu licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja, odnosno ključnog revizorskog partnera, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Licencirani ovlašćeni revizor, odnosno ključni revizorski partner iz stava 1. ovog člana može ponovo da obavlja reviziju kod istog društva od javnog interesa po isteku perioda od najmanje dve godine od datuma potpisivanja revizorskog izveštaja.

Zabrana imenovanja revizora

Član 36.

Licencirani ovlašćeni revizor, odnosno ključni revizorski partner u periodu od najmanje dve godine po prestanku radnog odnosa u društvu za reviziju, ne može biti imenovan za člana organa upravljanja kod društva od javnog interesa kod kojeg je vršio reviziju i čije je revizorske izveštaje potpisao.

Izveštavanje i potvrđivanje nezavisnosti društva za reviziju

Član 37.

Društvo za reviziju dužno je da izveštava pravno lice kod kojeg obavlja reviziju, odnosno Komisiju za reviziju koju je pravno lice dužno da obrazuje u skladu sa članom 38. ovog zakona, o ključnim pitanjima koja proizlaze iz obavljanja revizije, a posebno o značajnim nedostacima interne kontrole u vezi sa procesom finansijskog izveštavanja.

Društvo za reviziju koje obavlja reviziju kod društava od javnog interesa dužno je da jednom godišnje, u pisanom obliku potvrdi svoju nezavisnost prema društvu čiju reviziju finansijskih izveštaja obavlja i obavesti Komisiju za reviziju iz člana 38. ovog zakona o dodatnim uslugama kod tog društva, kao i da raspravlja o mogućim pretnjama njegovoj nezavisnosti i zaštitnim mehanizmima protiv tih pretnji.

IV. KOMISIJA ZA REVIZIJU I INTERNI REVIZOR

Obrazovanje i sastav Komisije za reviziju

Član 38.

Društva od javnog interesa dužna su da imaju Komisiju za reviziju (odbor za praćenje poslovanja).

Komisija za reviziju obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Izuzetno od stava 1. ovog člana društva od javnog interesa koja u skladu sa posebnim propisima imaju tela sa nadležnostima Komisije za reviziju iz stava 2. ovog člana, nisu dužna da je obrazuju u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana društva od javnog interesa koja su zavisna društva, tj. članovi grupe društava, koja na nivou grupe imaju Komisiju za reviziju i koja nadležnosti iz stava 2. ovog člana obavljaju na nivou grupe, nisu dužna da je obrazuju u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Komisiju za reviziju čine najmanje tri člana koji se imenuju u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Ovlašćeni interni revizor

Član 39.

Internu reviziju obavljaju interni revizori zaposleni u pravnom licu.

Pravno lice može da poveri obavljanje poslova interne revizije licu koje ima sertifikat Komore o stečenom zvanju ovlašćeni interni revizor.

Zvanje ovlašćeni interni revizor može da stekne lice koje:

1) ima visoko stručno obrazovanje u skladu sa zakonom o visokom obrazovanju, odnosno da ima najmanje tom stepenu jednako obrazovanje;

2) ima radno iskustvo na poslovima zakonske revizije ili interne revizije, u trajanju od tri godine, odnosno radno iskustvo u trajanju od pet godina na poslovima računovodstva;

3) položen ispit za sticanje ovog zvanja u skladu sa programom Komore;

4) nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.

Pod radnim iskustvom za polaganje ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor, smatra se iskustvo stečeno u radnom odnosu na neodređeno ili na određeno vreme.

V. KOMORA OVLAŠĆENIH REVIZORA

Status i sedište Komore

Član 40.

Komora je nezavisna profesionalna organizacija licenciranih ovlašćenih revizora zaposlenih u društvima za reviziju, društava za reviziju i samostalnih revizora, koja ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i statutom Komore.

Komora ima račun.

Sedište Komore je u Beogradu.

Komora može da ima ogranke u skladu sa statutom.

Komora se registruje u Agenciji za privredne registre.

Članstvo u Komori

Član 41.

Članstvo u Komori obavezno je za društva za reviziju, samostalne revizore i licencirane ovlašćene revizore zaposlene u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora.

Društvo za reviziju i samostalni revizor stiču članstvo u Komori danom upisa u Registar društava za reviziju i samostalnih revizora.

Licencirani ovlašćeni revizor stiče članstvo u Komori danom upisa u Registar licenciranih ovlašćenih revizora.

Društvu za reviziju i samostalnom revizoru prestaje članstvo u Komori danom brisanja iz registra iz stava 2. ovog člana.

Licenciranom ovlašćenom revizoru prestaje članstvo u Komori danom brisanja iz registra iz stava 3. ovog člana.

Članstvo u Komori dobrovoljno je za ovlašćene revizore i ovlašćene interne revizore.

Ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor stiču članstvo u Komori na osnovu prijave uz dostavljanje dokaza o sticanju ovih zvanja.

Licima iz stava 6. ovog člana prestaje članstvo u Komori danom podnošenja zahteva za brisanje iz Registra članova Komore, kao i u drugim slučajevima u skladu sa statutom.

Povereni poslovi Komore

Član 42.

Komora obavlja sledeće poslove kao javna ovlašćenja:

1) donosi program ispita za sticanje zvanja ovlašćeni revizor, organizuje ispite za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i izdaje sertifikat za zvanje ovlašćeni revizor;

2) donosi program ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor, organizuje ispite za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor i izdaje sertifikat za zvanje ovlašćeni interni revizor;

3) izdaje, obnavlja i oduzima licence ovlašćenim revizorima;

4) ovlašćuje revizore država članica i revizore trećih zemalja za obavljanje revizije u Republici Srbiji;

5) izdaje i oduzima dozvole za obavljanje revizije društvima za reviziju i samostalnim revizorima;

6) vodi Registar licenciranih ovlašćenih revizora;

7) vodi Registar društava za reviziju i samostalnih revizora;

8) vodi Registar izrečenih mera;

9) vodi Registar članova Komore;

10) vodi evidenciju ovlašćenih revizora;

11) vodi evidenciju ovlašćenih internih revizora;

12) utvrđuje visinu članarine za članove Komore;

13) utvrđuje iznos nadoknade za upis u registre Komore, iznos nadoknade za ispite koje sprovodi Komora, iznos nadoknade za izdavanje i obnavljanje licence ovlašćenim revizorima, iznos nadoknade za izdavanje dozvole za obavljanje revizije društvima za reviziju i samostalnim revizorima, kao i nadoknade za izdavanje izvoda iz registara, uverenja i potvrda o evidencijama koje Komora vodi;

14) utvrđuje visinu posebnog doprinosa za obavljanje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

15) donosi godišnji plan provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

16) donosi metodologiju obavljanja provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

17) obavlja kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

18) donosi program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja i organizuje stručno usavršavanje licenciranih ovlašćenih revizora;

Poslove iz stava 1. ovog člana Komora obavlja kao poverene poslove.

Na opšte akte iz stava 1. tač. 1), 2), 12), 13), 14), 15), 16) i 18) ovog člana saglasnost daje ministar nadležan za poslove finansija uz prethodno pribavljeno mišljenje Odbora za javni nadzor.

U postupku odlučivanja Komore primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Ostali poslovi Komore

Član 43.

Pored poslova iz člana 42. ovog zakona, Komora obavlja i sledeće poslove:

1) donosi Kodeks profesionalne etike revizora;

2) zastupa i štiti profesionalne interese članova Komore u obavljanju profesije;

3) stara se o ugledu članova Komore, odnosno o obavljanju poslova revizije u skladu sa Kodeksom profesionalne etike revizora;

4) pruža stručnu pomoć članovima Komore;

5) donosi finansijski plan Komore;

6) dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem revizora i godišnji izveštaj o radu;

7) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom.

Na finansijski plan Komore saglasnost daje ministar nadležan za poslove finansija uz prethodno pribavljeno mišljenje Odbora za javni nadzor.

Zaštita podataka

Član 44.

Komora je dužna da čuva kao poverljive sve podatke, činjenice i okolnosti koje je pribavila u postupku odlučivanja u pojedinim predmetima Komore.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na članove organa Komore, zaposlene i bivše zaposlene u Komori, odnosno na druga lica kojima su prilikom rada u Komori bili dostupni poverljivi podaci.

Poslovne tajne čuvaju se u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Finansiranje Komore

Član 45.

Komora stiče sredstva za rad od:

1) članarine koju plaćaju članovi Komore;

2) nadoknade za upis u registre Komore;

3) nadoknade za izdavanje i obnavljanje licence ovlašćenim revizorima;

4) nadoknade za izdavanje dozvola za obavljanje revizije društvima za reviziju i samostalnim revizorima;

5) posebnog doprinosa za obavljanje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

6) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Članovi Komore dužni su da uredno plaćaju članarinu, nadoknadu za upis u registre, kao i druge nadoknade za rad Komore, u skladu sa ovim zakonom.

Sredstva Komore

Član 46.

Sredstva Komore vode se na računu Komore.

Komora na posebnom podračunu vodi sredstva namenjena za kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Naredbodavac za upotrebu sredstava Komore jeste Generalni sekretar, a izuzetno lice koje on ovlasti.

Komora odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom kojom raspolaže.

Statut Komore

Član 47.

Statutom Komore bliže se uređuju: poslovi koje Komora obavlja u okviru zakonskih ovlašćenja; način obavljanja poslova Komore; unutrašnja organizacija i rad Komore; sastav, način i postupak izbora i nadležnost organa Komore; prava i dužnosti društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora kao članova Komore; kao i druga pitanja od značaja za rad i organizaciju Komore, u skladu sa ovim zakonom.

Na statut Komore u delu koji se odnosi na obavljanje javnih ovlašćenja iz člana 42. ovog zakona saglasnost daje ministar nadležan za poslove finansija uz prethodno pribavljeno mišljenje Odbora za javni nadzor.

Objavljivanje dokumenata

Član 48.

Komora je dužna da objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije”:

1) statut;

2) akte iz člana 42. stav 1. tač. 12) - 14) ovog zakona.

Ošti akti i drugi akti koje Komora donosi u skladu sa ovim zakonom i statutom objavljuju se na internet stranici Komore.

Organi Komore

Član 49.

Organi Komore jesu:

1) Skupština;

2) Savet;

3) Nadzorni odbor

4) Generalni sekretar;

5) Etički odbor;

6) drugi organi Komore.

Mandat članova organa Komore iz stava 1. tač. 2) - 4) ovog člana traje četiri godine, a ista lica mogu biti ponovo birana najviše još jedanput.

Nadležnost i način rada organa Komore utvrđuju se ovim zakonom i statutom.

Ograničenja za izbor u organe Komore

Član 50.

Generalni sekretar, članovi Saveta i Nadzornog odbora ne mogu biti lica izabrana, postavljena ili imenovana na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i lica izabrana u organe upravljanja, odnosno poslovanja visokoškolskih ustanova.

Skupština

Član 51.

Skupština je najviši organ Komore:

Skupština:

1) donosi statut i druge opšte akte Komore;

2) donosi Kodeks profesionalne etike revizora;

3) utvrđuje godišnji program rada i finansijski plan;

4) donosi poslovnik o svom radu i poslovnik o radu radnih tela koje obrazuje;

5) bira i razrešava članove organa i tela u sastavu Komore u skladu sa ovim zakonom i statutom, osim člana Saveta koga imenuje ministar nadležan za poslove finansija;

6) utvrđuje visinu članarine za članove Komore;

7) utvrđuje iznos nadoknade za upis u registre Komore, nadoknade za ispite koje sprovodi Komora, nadoknade za izdavanje i obnavljanje licence ovlašćenim revizorima, nadoknade za izdavanje dozvole za obavljanje revizije društvima za reviziju i samostalnim revizorima, kao i nadoknade za izdavanje izvoda iz registara, uverenja i potvrda o evidencijama koje Komora vodi;

8) utvrđuje visinu posebnog doprinosa za obavljanje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

9) razmatra izveštaje o radu organa Komore;

10) usvaja finansijske izveštaje i godišnji izveštaj o radu, kao i druge izveštaje koje dostavlja Savet i Nadzorni odbor Komore;

11) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

Skupštima ima predsednika i potpredsednika koji se biraju iz redova članova Skupštine na period od četiri godine, a ista lica mogu biti ponovo birana najviše još jedanput.

Predsednik skupštine predstavlja skupštinu, saziva sednice skupštine i vrši druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom.

Savet

Član 52.

Savet:

1) sporovodi odluke Skupštine;

2) utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata Komore;

3) utvrđuje predlog godišnjeg programa rada Komore i prati njegovo sprovođenje;

4) utvrđuje predlog finansijskog plana Komore i stara se o njegovom izvršenju;

5) utvrđuje minimalni oblik i sadržaj radne dokumentacije za obavljanje revizije;

6) utvđuje metodologiju obavljanja provere kvalitete rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

7) kao prvostepeni organ rešenjem odlučuje o:

(1) zahtevima za izdavanje i obnavljanje licenci, odnosno zahtevima za izdavanje dozvola za obavljanje revizije;

(2) oduzimanju licenci i dozvola za obavljanje revizije;

8) donosi akte u skladu sa statutom Komore;

9) obavlja i druge poslove utvrđene statutom Komore.

Savet ima sedam članova, i to:

1) predsednika, potpredsednika i četiri člana koje bira Skupština iz reda licenciranih ovlašćenih revizora;

2) jednog člana koga imenuje ministar nadležan za poslove finansija.

Iz istog društva za reviziju može biti izabran samo jedan član Saveta.

Nadzorni odbor

Član 53.

Nadzorni odbor obavlja kontrolu poslovanja i unutrašnji nadzor nad radom Komore.

Članove nadzornog odbora i predsednika nadzornog odbora bira i razrešava Skupština iz reda svojih članova.

Generalni sekretar

Član 54.

Generalni sekretar:

1) rukovodi Komorom, predstavlja i zastupa Komoru;

2) odgovara za zakonitost rada i poslovanje Komore;

3) priprema godišnji program rada i finansijski plan Komore;

4) podnosi Savetu izveštaje o izvršenju godišnjeg programa rada i finansijskog plana Komore;

5) izvršava odluke organa Komore;

6) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u stručnoj službi Komore;

7) donosi pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u Komori;

8) obavlja druge poslove određene ovim zakonom i statutom.

Za Generalnog sekretara može biti izabrano lice koje ispunjava sledeće uslove:

1) da ima visoko stručno obrazovanje;

2) da ima najmanje pet godina radnog iskustva na rukovodećim poslovima;

3) da je državljanin Republike Srbije;

4) da nije osuđivano za krivična dela, koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.

Generalnog sekretara bira Skupština.

Etički odbor

Član 55.

Etički odbor:

1) daje mišljenje o radu članova Komore u skladu sa Kodeksom profesionalne etike revizora;

2) promoviše principe profesionalne etike radi uspostavljanja etičkog ponašanja članova Komore u obavljanju revizije;

3) obavlja druge poslove u vezi sa primenom i poštovanjem Kodeksa profesionalne etike revizora.

Sastav Etičkog odbora, izbor predsednika i članova, kao i način rada, bliže se uređuju statutom.

Stručna služba Komore

Član 56.

Radi obavljanja stručnih, administrativnih i drugih poslova Komora obrazuje stručnu službu.

U pogledu prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih u stručnoj službi Komore primenjuju se propisi kojima se uređuje rad.

Organizacija, rad i nadležnost stručne službe Komore uređuje se statutom.

Javnost rada Komore

Član 57.

Komora je dužna da obaveštava javnost o svim pitanjima iz nadležnosti Komore.

Komora je dužna da obaveštava Odbor za javni nadzor, Ministarstvo i nadležne pravosudne organe o disciplinskim postupcima koji se vode protiv članova Komore pred nadležnim organima Komore, kao i o postupcima izdavanja, obnavljanja ili oduzimanja licence, odnosno izdavanja i oduzimanja dozvola za obavljanje poslova revizije ako se u tim postupcima ustanovi da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo.

Komora je dužna da na zahtev organa iz stava 2. ovog člana dostavi potrebne podatke o činjenicama o kojima ima saznanje.

Nadzor nad radom Komore

Član 58.

Nadzor nad zakonitošću rada i akata Komore, kao i nad poslovima iz člana 42. stav 1. ovog zakona obavlja Ministarstvo.

U obavljanju nadzora iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo može da traži od Komore odgovarajuće izveštaje i podatke, odnosno može izvršiti neposredan uvid u rad Komore.

Komora je dužna da izveštaje i podatke iz stava 2. ovog člana dostavi Ministarstvu u roku od 15 dana od dana kada su podaci zatraženi.

U obavljanju nadzora nad javnim ovlašćenjima Komore primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje državna uprava.

Dvostepenost u odlučivanju

Član 59.

Protiv rešenja nadležnog organa Komore donetog u prvom stepenu može se izjaviti žalba roku od 15 dana od dana prijema rešenja, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

O žalbi iz stava 1. ovog člana rešava Ministarstvo.

Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je, a protiv njega može da se pokrene upravni spor.

VI. ODBOR ZA JAVNI NADZOR

Status Odbora

Član 60.

Odbor za javni nadzor je komisija koju osniva Vlada Republike Srbije u cilju zaštite javnog interesa u radu Komore, društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Delokrug rada

Član 61.

Odbor za javni nadzor u okviru svojih nadležnosti prati sledeće aktivnosti Komore, društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora:

1) sprovođenje programa za polaganje, priznavanje i organizovanje ispita za zvanje ovlašćeni revizor;

2) izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licenci ovlašćenim revizorima;

3) izdavanje i oduzimanje dozvola za obavljanje revizije društvima za reviziju i samostalnim revizorima;

4) registraciju licenciranih ovlašćenih revizora, društava za reviziju i samostalnih revizora, kao i revizora i revizorskih društava država članica i revizora i revizorskih društava trećih zemalja;

5) utvrđivanje i sprovođenje programa kontinuiranog profesionalnog usavršavanja licenciranih ovlašćenih revizora;

6) primenu Međunarodnih standarda revizije;

7) primenu Kodeksa profesionalne etike revizora;

8) sprovođenje kontrole kvaliteta rada u društvima za reviziju i kod samostalnih revizora;

9) sprovođenje metodologije za obavljanje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

10) sprovođenje disciplinskih postupaka i drugih mera u cilju otklanjanja i sankcionisanja nepravilnosti;

11) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Odbor za javni nadzor pruža stručnu pomoć Ministarstvu u postupku po žalbi protiv rešenja Komore donetog u prvom stepenu.

Odbor za javni nadzor sarađuje sa Komorom, nadzornim organima država članica i sa nadzornim organima trećih zemalja.

Način ostvarivanja javnog nadzora nad revizijom

Član 62.

Odbor za javni nadzor obavlja poslove iz člana 61. ovog zakona tako što:

1) daje mišljenje na opšta akta Komore u skladu sa ovim zakonom, prati sprovođenje tih akata i predlaže njihovu izmenu;

2) predlaže Ministarstvu proveru ispravnosti izdavanja licenci i dozvola za obavljanje revizije, registracije licenciranih ovlašćenih revizora, društava za reviziju i samostalnih revizora, kao i revizora i revizorskih društava država članica i revizora i revizorskih društava trećih zemalja;

3) daje prethodno mišljenje na godišnji plan provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora koji utvrđuje Komora, na koji saglasnost daje Ministarstvo;

4) daje predlog za vanredne provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

5) razmatra godišnji izveštaj o radu Komore, koji je Komora dužna da dostavi u roku od 30 dana od usvajanja na Skupštini.

U cilju sprovođenja aktivnosti iz stava 1. ovog člana Odbor za javni nadzor može da predloži poništavanje i ukidanje akata Komore, kao i da traži druge izveštaje i podatke o radu Komore.

Na zahtev Odbora za javni nadzor Komora je dužna da dostavi svu dokumentaciju, dobijenu u okviru nadzora, zajedno sa zapisnikom, napomenama uz zapisnik i stručnim mišljenjem Saveta Komore.

Mere u postupku javnog nadzora

Član 63.

Ako Odbor za javni nadzor oceni da postoji osnovana sumnja da su učinjene određene nezakonitosti i nepravilnosti, dužan je da obavesti Ministarstvo i:

1) zatraži izveštaje i druge podatke o uočenim nepravilnostima;

2) predloži mere radi njihovog otklanjanja;

3) predloži pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenih u Komori;

4) predloži sazivanje Skupštine Komore;

5) preduzme i druge mere iz svoje nadležnosti.

Ministar nadležan za poslove finansija može da predloži Skupštini Komore da pokrene postupak za smenu članova Saveta Komore, odnosno Generalnog sekretara Komore ako Ministarstvo u radu tih organa utvrdi značajnije nepravilnosti.

Poslovnik, program rada i izveštaj o radu

Član 64.

Odbor za javni nadzor donosi poslovnik kojim se uređuje način rada.

Odbor za javni nadzor objavljuje godišnji program rada i polugodišnji izveštaj o radu na internet stranici Ministarstva.

Odbor za javni nadzor dostavlja Vladi godišnji izveštaj o radu.

Članovi Odbora za javni nadzor

Član 65.

Odbor za javni nadzor ima predsednika, šest članova i sekretara.

Članove Odbora za javni nadzor i sekretara imenuje i razrešava Vlada, i to:

1) predsednika, četiri člana i sekretara - na predlog ministra nadležnog za poslove finansija;

2) jednog člana - na predlog Narodne banke Srbije;

3) jednog člana - na predlog Komisije za hartije od vrednosti.

Za člana Odbora za javni nadzor može biti predloženo lice koje:

1) ima visoku školsku spremu ekonomskog ili pravnog smera;

2) nije zaposleno u Komori i nije član organa Komore;

3) ima najmanje tri godine radnog iskustva na rukovodećem položaju u oblasti računovodstva, revizije, finansija ili prava ili šest godina radnog iskustva u ovim oblastima;

4) nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.

Većina članova Odbora za javni nadzor moraju da budu nepraktičari.

Predsednik Odbora za javni nadzor iz stava 2. tačka 1) ovog člana može biti imenovan iz reda državnih službenika na položaju, odnosno postavljenih lica.

Članovi Odbora za javni nadzor i sekretar biraju se na period od četiri godine, a ista lica mogu biti ponovo birana najviše još jedanput.

Članovi Odbora za javni nadzor odlučuju nezavisno i samostalno.

Visinu naknade za rad članovima Odbora za javni nadzor i sekretaru, određuje Vlada na predlog Ministarstva.

Stručne i administrativne poslove za rad Odbora za javni nadzor obavlja sekretar.

Zaštita podataka

Član 66.

Odredbe ovog zakona u vezi sa zaštitom podataka primenjuju se na sadašnje i bivše članove Odbora za javni nadzor.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na članove Odbora za javni nadzor i na članove organa Komore kada je reč o razmeni podataka i saradnji sa nadležnim organima država članica vezanih za poslove u skladu sa ovim zakonom.

Način i uslove za razmenu podataka, revizorske dokumentacije i drugih dokumenata utvrđuje Odbor za javni nadzor svojim poslovnikom.

Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se na razmenu podataka sa nadležnim organima trećih zemalja, ako je zaključen sporazum o međusobnoj saradnji.

VII. KONTROLA KVALITETA RADA DRUŠTAVA ZA REVIZIJU, SAMOSTALNIH REVIZORA I LICENCIRANIH OVLAŠĆENIH REVIZORA

Predmet kontrole

Član 67.

Komora obavlja kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora radi provere:

1) da li obavljaju reviziju u skladu sa ovim zakonom, Međunarodnim standardima revizije i drugim pravilima revizorske struke;

2) kvaliteta obavljenih zakonskih revizija;

3) da li ispunjavaju zahteve nezavisnosti;

4) broja i kvaliteta angažovanih lica;

5) internog sistema provere kvaliteta rada;

6) da li ispunjavaju uslove za izdavanje dozvola za obavljanje revizije, odnosno za dobijanje sertifikata i licenci;

7) da li ispunjavaju uslove za upis u odgovarajuće registre;

8) da li je izveštaj o transparentnosti sastavljen i objavljen u skladu sa odredbama ovog zakona;

9) izveštaja i drugih podataka koji se podnose Komori.

Lica koja obavljaju kontrolu kvaliteta rada iz stava 1. ovog člana dužna su da završe dodatnu obuku prema programu koji utvrdi Komora.

Kontrola kvaliteta rada iz stava 1. ovog člana obavlja se na objektivan način i u postupku koji isključuje bilo kakav sukob interesa između lica koja obavljaju proveru kvaliteta rada i društava za reviziju, odnosno licenciranih ovlašćenih revizora.

Lica koja obavljaju kontrolu kvaliteta rada dužna su da obezbede potreban broj odabranih revizorskih dokumenata, odnosno uzoraka za testiranje, kako bi predmetna provera bila kvalitetna i sveobuhvatna, primenjujući Međunarodne standarde revizije i zahteve vezane za nezavisnost njihovog rada.

Kontrola kvaliteta rada iz stava 1. ovog člana podleže nadzoru koji obavlja Ministarstvo.

U postupku kontrole kvaliteta rada iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Učestalost kontrole

Član 68.

Komora obavlja kontrolu kvaliteta rada kod društava za reviziju i samostalnih revizora najmanje jednom u šest godina, odnosno najmanje jednom u tri godine kod društva za reviziju koje obavlja reviziju društava od javnog interesa.

Komora je dužna da o kontroli kvaliteta rada pisanim putem obavesti društvo za reviziju najkasnije 15 dana pre početka kontrole.

Subjekti i način obavljanja kontrole

Član 69.

Kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora obavljaju lica zaposlena u Komori, licencirani ovlašćeni revizori sa najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima revizije, a imenuje ih Savet Komore uz prethodno pribavljeno mišljenje Odbora za javni nadzor.

Ministar nadležan za poslove finansija, na predlog Odbora za javni nadzor, može da imenuje lica iz stava 1. ovog člana za vanredne kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Imenovanje licenciranih ovlašćenih revizora obavlja se na objektivan način kako bi se sprečio sukob interesa između lica koja obavljaju proveru kvaliteta rada iz stava 1. ovog člana i kontrolisanih društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Kontrola kvaliteta rada iz stava 1. ovog člana organizuje se tako da bude nezavisna od licenciranih ovlašćenih revizora i društava za reviziju koja podležu proveri, kao i da podleže javnom nadzoru.

Komora propisuje organizaciju kontrole kvaliteta rada iz stava 4. ovog člana.

Za finansiranje kontrole kvaliteta rada iz stava 1. ovog člana koriste se sredstva Komore, posebno izdvojena za ovu namenu.

Obaveze društva za reviziju i samostalnog revizora u postupku kontrole

Član 70.

Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor kod kojeg se obavlja kontrola kvaliteta rada dužno je da omogući ovlašćenom licu Komore pregled revizorskih izveštaja, radne dokumentacije kao i druge dokumentacije na osnovu koje su revizorski izveštaji sastavljeni.

Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor kod kojeg se obavlja kontrola kvaliteta rada dužno je da na zahtev ovlašćenog lica Komore, omogući kontrolu kvaliteta rada u svom sedištu.

Izveštaj o kontroli

Član 71.

O obavljenoj kontroli kvaliteta rada sastavlja se izveštaj koji sadrži značajne nalaze i zaključke i dostavlja se društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru kod kojeg se vrši kontrola kvaliteta rada.

Jednom godišnje Komora, uz prethodno mišljenje Odbora za javni nadzor, objavljuje ukupne rezultate provere kvaliteta rada društava za reviziju i samostalnih revizora na internet stranici Komore.

Mere u postupku kontrole kvaliteta rada društava za reviziju i samostalnih revizora

Član 72.

Ako Komora u postupku kontrole kvaliteta rada utvrdi da društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugim pravilima revizorske struke, ovlašćena je da obavesti Odbor za javni nadzor i preduzme sledeće mere:

1) naloži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;

2) odredi dodatne mere;

3) uslovno oduzme dozvolu za obavljanje revizije;

4) oduzme dozvolu za obavljanje revizije.

Mere iz stava 1. ovog člana objavljuju se u Registru izrečenih mera iz člana 90. ovog zakona narednog dana od dana kada rešenje o izrečenoj meri iz stava 1. ovog člana postane izvršno.

Otklanjanje utvrđenih nepravilnosti

Član 73.

Komora rešenjem nalaže otklanjanje utvrđenih nepravilnosti:

1) ako vlasnička struktura i upravljanje društvom za reviziju nije u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno ako samostalni revizor postupa suprotno članu 7. ovog zakona;

2) ako društvo za reviziju ne objavi izveštaj o transparentnosti u skladu sa članom 6. ovog zakona;

3) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor obavlja dodatne usluge suprotno članu 27. ovog zakona;

4) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne dostavlja izveštaje i obaveštenja u smislu člana 93. ovog zakona;

5) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne ispunjava uslove za izdavanje dozvole za obavljanje revizije;

6) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne obavlja reviziju u skladu sa odredbama ovog zakona.

Sadržina rešenja

Član 74.

Rešenje kojim se nalaže otklanjanje nepravilnosti naročito sadrži:

1) opis nepravilnosti čije je otklanjanje utvrđeno rešenjem;

2) rok u kome je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan da otkloni nepravilnosti i da dostavi izveštaj o otklanjanju nepravilnosti;

3) način otklanjanja nepravilnosti;

4) dokaze o otklanjanju nepravilnosti koje je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan da dostavi Komori.

Izveštaj o otklanjanju nepravilnosti

Član 75.

Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan je da u roku otkloni utvrđene nepravilnosti i da Komori podnese izveštaj koji sadrži opis preduzetih mera, kao i da priloži dokaze o otklanjanju nepravilnosti.

Dodatne mere

Član 76.

Komora može rešenjem da naloži dodatnu meru ako utvrdi da:

1) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor nije postupio u skladu sa rešenjem kojim je naloženo otklanjanje nepravilnosti;

2) je protiv licenciranog ovlašćenog revizora koji u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora obavlja poslove revizije započet postupak za oduzimanje licence;

3) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor u poslednje dve godine više od četiri puta prekrši dužnost pravovremenog i pravilnog podnošenja izveštaja, odnosno obaveštavanja, ili na drugi način ometa obavljanje nadzora nad njegovim poslovanjem.

Dodatnom merom nalaže se društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru da sprovede mere:

1) poboljšanje sistema internih kontrola kvaliteta u obavljanju revizije;

2) poboljšanje postupka internog nadzora nad poverljivim podacima;

3) druge mere u skladu sa ovim zakonom, Međunarodnim standardima revizije i pravilima revizije.

Mere u postupku kontrole kvaliteta rada licenciranih ovlašćenih revizora

Član 77.

Ako Komora u postupku kontrole kvaliteta rada utvrdi da licencirani ovlašćeni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugim pravilima revizije, ovlašćena je da obavesti Odbor za javni nadzor i preduzme sledeće mere:

1) izda nalog za otklanjanje nepravilnosti;

2) izrekne javnu opomenu;

3) uslovno oduzme licencu;

4) oduzme licencu.

U postupku kontrole kvaliteta rada licenciranih ovlašćenih revizora shodno se primenjuju odredbe čl. 70, 71. i 73 - 75. ovog zakona.

Mere iz stava 1. ovog člana objavljuju se u Registru izrečenih mera iz člana 90. ovog zakona narednog dana od dana kada rešenje o izrečenoj meri iz stava 1. ovog člana postane izvršno.

Opomena

Član 78.

Komora rešenjem izriče licenciranom ovlašćenom revizoru opomenu ako licencirani ovlašćeni revizor ne postupa u skladu sa pravilima revizije i nema uslova za oduzimanje licence, odnosno za uslovno oduzimanje licence.

Uslovno oduzimanje licence

Član 79.

Komora rešenjem o oduzimanju licence može da odredi da licenca neće biti oduzeta ako lice kojem je izrečena takva mera, u periodu koji odredi Komora, a koji ne može biti kraći od šest meseci i duži od dve godine, ne učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja revizije.

Komora će ukinuti rešenje o uslovnom oduzimanju licence i oduzeti licencu ako lice kojem je izrečena mera uslovnog oduzimanja licence u određenom periodu učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja revizije zbog kojeg je moguće oduzimanje licence, odnosno izricanje opomene.

Oduzimanje licence

Član 80.

Komora rešenjem oduzima licencu ovlašćenom revizoru:

1) ako je licenca dobijena navođenjem neistinitih podataka;

2) ako prilikom dobijanja licence nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 10. ovog zakona;

3) ako je lice pravosnažno osuđeno za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.

Komora rešenjem oduzima licencu ako licencirani ovlašćeni revizor pri obavljanju revizije:

1) postupa suprotno čl. 28. i 36. ovog zakona;

2) postupa suprotno pravilima revizije i ako zbog toga revizorski izveštaj koji je potpisao sadrži nedostatke, odnosno dovodi u zabludu korisnike revizorskog izveštaja;

3) ne poštuje obavezu zaštite poverljivih podataka;

4) ako ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa koji uređuju reviziju finansijskih izveštaja.

VIII. IZDAVANJE I ODUZIMANJE DOZVOLE ZA OBAVLJANJE REVIZIJE

Dozvola za obavljanje revizije

Član 81.

Dozvolu za obavljanje revizije na osnovu koje se društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor registruje za obavljanje revizije rešenjem izdaje Komora.

Pravno lice koje nema dozvolu za obavljanje poslova revizije u skladu sa ovim zakonom, ne može koristiti u pravnom prometu naziv „revizija”.

Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje revizije

Član 82.

Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje revizije osnivač društva za reviziju, odnosno samostalni revizor podnosi Komori.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:

1) statut ili osnivački akt društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

2) interni akt kojim su ustanovljene interne procedure za obezbeđenje sistema kvaliteta;

3) dokaz o ispunjavanju uslova iz čl. 4. i 10. ovog zakona;

4) fotokopija lične karte, odnosno pasoša, ako je osnivač fizičko lice, odnosno izvod iz odgovarajućeg registra, ako je osnivač pravno lice;

5) za osnivače koji su revizorska društva država članica, odnosno za revizorska društva trećih zemalja, mišljenje nadležnog organa (instituta, komore, udruženja i sl.), koje obuhvata:

(1) sadržaj propisa države članice, odnosno treće zemlje koji uređuju uslove za obavljanje revizije i proveru kvaliteta obavljanja revizije;

(2) izjavu nadležnog organa da revizorsko društvo države članice, odnosno revizorsko društvo treće zemlje, ima pravo da obavlja revizije ili da postoje moguća ograničenja u obavljanju revizije;

(3) izjavu nadležnog organa da će Komoru obaveštavati o svim merama provere kvaliteta rada izrečenim revizorskom društvu države članice, odnosno revizorskom društvu treće zemlje;

6) spisak lica koja su povezana sa osnivačima sa opisom načina povezanosti;

7) podatke o licenciranim ovlašćenim revizorima koji će obavljati reviziju sa dokazima o radu na neodređeno radno vreme sa punim radnim vremenom;

8) dokaze o osiguranju od odgovornosti i plaćanju premije osiguranja;

9) opšti akt o čuvanju dokumentacije o reviziji;

10) opšti akt o čuvanju poslovne tajne.

Odlučivanje o zahtevu

Član 83.

Komora je dužna da odluči o zahtevu iz člana 82. ovog zakona u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, Komora rešenjem odbija zahtev iz stava 1. ovog člana.

Pokretanje postupka za oduzimanje dozvole za obavljanje revizije

Član 84.

Komora rešenjem pokreće postupak za oduzimanje dozvole za obavljanje revizije po službenoj dužnosti.

Rešenje o pokretanju postupka za oduzimanje dozvole iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) opis činjenica, postupanja ili okolnosti koje se mogu smatrati razlogom za oduzimanje dozvole;

2) navođenje dokumenata i drugih dokaza na osnovu kojih se pokreće postupak;

3) obrazloženje rešenja o pokretanju postupka.

Dozvola za obavljanje revizije se oduzima:

1) ako je izdata na osnovu neistinitih podataka;

2) ako društvo za reviziju prestane da ispunjava uslove iz člana 4. ovog zakona, odnosno ako samostalni revizor izgubi licencu za obavljanje revizije;

3) ako se broj licenciranih ovlašćenih revizora smanji ispod propisanog broja, a društvo za reviziju, u roku od tri meseca od nastanka promene, ne poveća broj licenciranih ovlašćenih revizora do broja propisanog ovim zakonom i o tome ne obavesti Komoru;

4) ako obavlja reviziju suprotno odredbama ovog zakona, a po tom osnovu ne otkloni nepravilnosti, odnosno ne sprovede dodatne mere u određenom roku koji utvrdi nadležni organ;

5) ako sastavi revizorski izveštaj koji se ne zasniva na stvarnim činjenicama.

Prigovor na pokretanje postupka za oduzimanje dozvole za obavljanje revizije

Član 85.

Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor može da podnese prigovor na rešenje o pokretanju postupka za oduzimanje dozvole za obavljanje revizije u roku od 15 dana od prijema rešenja iz člana 84. stav 1. ovog zakona.

U prigovoru na pokretanje postupka za oduzimanje dozvole za obavljanje revizije društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor protiv kojeg je pokrenut postupak može da navede činjenice iz kojih proizlazi da oduzimanje dozvole nije osnovano i da podnese dokaze kojima potvrđuje postojanje navedenih činjenica.

Ako se društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor protiv kojeg je pokrenut postupak za oduzimanje dozvole za obavljanje revizije u prigovoru poziva na materijalne dokaze, dužno je da ih priloži.

Odlučivanje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije

Član 86.

Komora rešenjem odlučuje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije u roku od 30 dana od prijema prigovora o razlozima za oduzimanje dozvole, odnosno od isteka roka za podnošenje prigovora.

Komora odlučuje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije samo na osnovu činjenica, postupanja ili okolnosti na osnovu kojih je doneto rešenje o pokretanju postupka za oduzimanje dozvole, kao i na osnovu dokumenata i drugih dokaza koji su bili navedeni u rešenju o pokretanju postupka, odnosno koje su sadržane u prigovoru o razlozima za oduzimanje dozvole društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru protiv kojeg je pokrenut postupak.

Obustavljanje postupka

Član 87.

Komora obustavlja postupak za oduzimanje dozvole za obavljanje revizije u sledećim slučajevima:

1) ako se na osnovu dokaza iznetih u prigovoru utvrdi da ne postoje razlozi za oduzimanje dozvole;

2) ako se utvrdi da nije dokazano nastupanje okolnosti koje su navedene kao razlozi za oduzimanje dozvole.

Komora donosi rešenje o obustavljanju postupka u roku od 30 dana od prijema prigovora.

Rešenje o obustavljanju postupka za oduzimanje dozvole za obavljanje revizije konačno je, a protiv njega može da se pokrene upravni spor.

Rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije

Član 88.

Rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije naročito sadrži:

1) naziv i sedište društva za reviziju, odnosno ime i prezime, datum rođenja (matični broj) i adresu samostalnog revizora kojem se oduzima dozvola;

2) opis radnji, postupaka ili okolnosti na osnovu kojih se oduzima dozvola;

3) obrazloženje o oduzimanju dozvole, sa oznakom broja i datuma izdavanja dozvole.

Rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije dostavlja se društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru, kao i nadležnom organu države članice, odnosno treće zemlje u kojoj je društvo za reviziju dobilo dozvolu za obavljanje revizije.

Uslovno oduzimanje dozvole za obavljanje revizije

Član 89.

Komora rešenjem o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije može da odredi da dozvola neće biti oduzeta ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor kojem je izrečena takva mera, u periodu koji odredi Komora, a koji ne može biti kraći od šest meseci i duži od dve godine, ne učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja revizije.

Komora će ukinuti rešenje o uslovnom oduzimanju dozvole za obavljanje revizije i oduzeti dozvolu ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor kojem je izrečena mera uslovnog oduzimanja dozvole u periodu određenom rešenjem iz stava 1. ovog člana učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja revizije.

IX. REGISTRI

Vrste registara

Član 90.

Komora vodi:

1) Registar članova Komore;

2) Registar društava za reviziju i samostalnih revizora;

3) Registar licenciranih ovlašćenih revizora;

4) Registar izrečenih mera.

Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor se upisuje u registar iz stava 1. tačka 2) ovog člana na osnovu izdate dozvole za obavljanje revizije u roku od pet dana od dana izdavanje dozvole.

Licencirani ovlašćeni revizor se upisuje u registar iz stava 1. tačka 3) ovog člana na osnovu izdate licence u roku od pet dana od dana izdavanja licence.

Registri iz stava 1. ovog člana vode se na srpskom jeziku.

Registri iz stava 1. redovno se ažuriraju i objavljuju na internet stranici Komore.

Registri iz stava 1. ovog člana su javne knjige.

Način vođenja registara iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Komora.

Registar društava za reviziju i samostalnih revizora

Član 91.

Registar društava za reviziju i samostalnih revizora sadrži:

1) poslovno ime, adresu, matični broj, PIB i pravnu formu;

2) kontakt podatke i internet adresu;

3) adresu svake filijale i povezanog lica u zemlji i u inostranstvu;

4) ime i prezime i registarski broj svih licenciranih ovlašćenih revizora koji su zaposleni u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora;

5) podatke o osnivačima, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata;

6) podatke o direktoru, odnosno o članovima organa upravljanja, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata;

7) podatke o članstvu u mreži;

8) sve ostale registracije društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora kod nadležnih organa država članica i nadležnih organa trećih zemalja, uključujući naziv organa za registraciju i registarski broj ako postoji.

Revizorska društva trećih zemalja u registru iz stava 1. ovog člana treba da budu posebno prikazana.

Podaci koji se dostavljaju registru iz stava 1. ovog člana moraju da budu potpisani od strane lica ovlašćenog za zastupanje društva za reviziju, odnosno od strane samostalnog revizora.

Podaci koji se dostavljaju registru iz stava 1. ovog člana, a koje dostavljaju revizorska društva država članica i revizorska društva trećih zemalja moraju da budu prevedeni na srpski jezik od strane ovlašćenog lica u skladu sa zakonom.

Registar licenciranih ovlašćenih revizora

Član 92.

Registar licenciranih ovlašćenih revizora sadrži:

1) ime, prezime i registarski broj licence;

2) naziv, adresu, internet adresu i registarski broj društva za reviziju u kojem je licencirani ovlašćeni revizor zaposlen ili sa kojim je povezan kao partner ili na neki drugi način;

3) sve ostale registracije licenciranog ovlašćenog revizora kod nadležnih organa država članica i nadležnih organa trećih zemalja, uključujući naziv organa za registraciju i registarski broj ako postoji;

4) datum izdavanja licence.

Revizori trećih zemalja u registru iz stava 1. ovog člana treba da budu prikazani kao takvi.

Licencirani ovlašćeni revizor dužan je da obaveštava Komoru o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih je upisan u registar iz stava 1. ovog člana u roku od osam dana od dana nastanka promena.

Podaci koji se dostavljaju registru iz stava 1. ovog člana moraju da budu potpisani od strane licenciranih ovlašćenih revizora.

Podaci koji se dostavljaju registru iz stava 1. ovog člana, a koje dostavljaju revizori država članica i revizori trećih zemalja moraju da budu prevedeni na srpski jezik od strane ovlašćenog lica u skladu sa zakonom.

Izveštavanje Komore od strane društava za reviziju i samostalnih revizora

Član 93.

Društva za reviziju, odnosno samostalni revizori dužni su da obaveštavaju Komoru o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih su upisani u registar iz člana 91. ovog zakona u roku od osam dana od dana nastanka promena.

Društva za reviziju, odnosno samostalni revizori dužni su da Komori najmanje jednom godišnje do kraja marta tekuće godine dostave izveštaj sa podacima o:

1) imaocima akcija i udela u društvu za reviziju, kao i o sticanju i promeni vlasnika akcija, odnosno udela;

2) ulaganjima na osnovu kojih su društva za reviziju, odnosno samostalni revizori direktno ili indirektno stekli učešće u drugom pravnom licu;

3) promenama statuta ili osnivačkog akta;

4) vrednosti zaključenih ugovora o reviziji finansijskih izveštaja u izveštajnom periodu i polisi osiguranja;

5) zaposlenima;

6) spisku svih ugovora o reviziji finansijskih izveštaja, po vrstama revizije, koje su društva za reviziju, odnosno samostalni revizori zaključili sa obveznicima revizije u izveštajnom periodu, kao i spisku svih ugovora o reviziji finansijskih izveštaja koji su raskinuti uz odgovarajuće obrazloženje, nezavisno od toga koja je strana raskinula ugovor;

7) broju izveštaja o reviziji koje je potpisao svaki licencirani ovlašćeni revizor;

8) drugim informacijama koje su potrebne za planiranje i sprovođenje kontrole kvaliteta i drugih aktivnosti Komore.

U godišnji izveštaj iz stava 2. ovog člana uključuju se svi podaci u periodu od 1. januara do 31. decembra prethodne godine.

Brisanje društava za reviziju i samostalnih revizora iz registra

Član 94.

Komora donosi rešenje o brisanju društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora iz registra Komore:

1) ako osnivač donese odluku o prestanku obavljanja delatnosti revizije finansijskih izveštaja, kao i u slučajevima prestanka privrednog društva, odnosno preduzetnika u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

2) ako mu je oduzeta dozvola za obavljanje revizije.

Brisanjem iz registra Komore društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru oduzima se dozvola za obavljanje revizije.

Kad rešenje iz stava 1. ovog zakona bude izvršno, Komora dostavlja primerak rešenja Agenciji za privredne registre.

Brisanje licenciranih ovlašćenih revizora iz registra

Član 95.

Komora donosi rešenje o brisanju licenciranog ovlašćenog revizora iz registra Komore:

1) na lični zahtev;

2) ako mu je oduzeta licenca;

3) u slučaju smrti.

Brisanjem iz registra Komore, licenciranom ovlašćenom revizoru oduzima se licenca.

X. MEĐUNARODNA SARADNJA

Saradnja sa državama članicama

Član 96.

Odbor za javni nadzor pruža pomoć, dostavlja informacije i sarađuje sa nadležnim organima država članica odgovornim za odobrenje, registraciju, proveru kvaliteta rada i nadzor revizora, odnosno revizorskih društava država članica.

Članovi Odbora za javni nadzor dužni su da i posle prestanka članstva u Odboru za javni nadzor kao poverljive čuvaju sve podatke dobijene iz saradnje sa nadležnim organima iz stava 1. ovog člana.

Po prijemu zahteva nadležnih organa država članica za dostavu informacija, Odbor za javni nadzor, bez odlaganja, pruža sve tražene informacije.

Odbor za javni nadzor preduzima mere neophodne za prikupljanje traženih informacija.

Ako Odbor za javni nadzor nije u mogućnosti da pribavi tražene informacije, o tim razlozima izveštava nadležni organ koji je uputio zahtev.

Odbor za javni nadzor može da odbije zahtev za dostavu informacija:

1) ako njihovo objavljivanje može nepovoljno da utiče na suverenitet, bezbednost ili javni poredak Republike Srbije;

2) ako su pred organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci u vezi sa istim radnjama protiv društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu protiv lica iz tačke 2) ovog stava za iste radnje.

Ako Odbor za javni nadzor dobije podatke od drugih nadležnih organa, te podatke može da upotrebi samo za obavljanje svog rada na osnovu ovog zakona i u okviru upravnih ili sudskih postupaka koji su s tim povezani.

Postupanje Odbora za javni nadzor

Član 97.

Ako Odbor za javni nadzor utvrdi da društva za reviziju, samostalni revizori i licencirani ovlašćeni revizore sprovode ili su sprovodili aktivnosti suprotne odredbama ovog zakona na teritoriji druge države članice, o tome će obavestiti nadležni organ države članice.

Ako Odbor za javni nadzor primi obaveštenje od nadležnog organa države članice da društva za reviziju, samostalni revizori i licencirani ovlašćeni revizore na teritoriji Republike Srbije sprovode ili su sprovodili aktivnosti suprotne odredbama ovog zakona, preduzeće mere u skladu sa ovim zakonom i o tome će obavestiti organ koji je dostavio obaveštenje.

Ako nadležni organ države članice zahteva sprovođenje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora u Republici Srbiji, Odbor za javni nadzor može da odbije zahtev za sprovođenje kontrole ili zahtev o učešću predstavnika nadležnog organa druge države članice u sprovođenju kontrole:

1) ako bi takva kontrola mogla nepovoljno da utiče na suverenitet, bezbednost ili javni poredak Republike Srbije;

2) ako su pred organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci u vezi sa istim radnjama protiv društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu protiv lica iz tačke 2) ovog stava za iste radnje.

U slučaju iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana Odbor za javni nadzor o pokrenutim postupcima i pravosnažnim presudama obaveštava nadležne organe država članica.

Saradnja sa trećim zemljama

Član 98.

Odbor za javni nadzor može da odobri da se radna dokumentacija ili drugi dokumenti koju poseduju licencirani ovlašćeni revizori, samostalni revizori i društva za reviziju dostave nadležnim organima treće zemlje pod uslovom:

1) da se radna dokumentacija ili drugi dokumenti odnose na revizije finansijskih izveštaja i konsolidovanih finansijskih izveštaja društava koja su izdala hartije od vrednosti u trećoj zemlji ili koja čine deo grupe koja sačinjava konsolidovane finansijske izveštaje;

2) da se prenošenje radne dokumentacije odvija preko Odbora za javni nadzor prema nadležnim organima treće zemlje samo na zahtev nadležnog organa treće zemlje;

3) da su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana;

4) da postoji zaključen sporazum o saradnji Odbora za javni nadzor sa nadležnim organom treće zemlje;

5) da se prenos ličnih podataka u treću zemlju vrši u skladu sa odredbama člana 66. ovog zakona i propisa o zaštiti podataka o ličnosti.

6) da nadležni organi treće zemlje ispunjavaju uslove koje propisuje Evropska komisija radi unapređenja saradnje između nadležnih organa;

Sporazum iz stava 1. tačka 4) ovog člana obavezno sadrži:

1) obrazloženje zahteva za dostavu radne dokumentacije i drugih dokumenata;

2) odredbe o obavezi zaštite poverljivih podataka od strane lica koja su zaposlena ili su bila zaposlena u nadležnim organima treće zemlje;

3) odredbe o obavezi korišćenja radne dokumentacije i drugih dokumenata od strane nadležnih organa treće zemlje samo radi sprovođenja javnog nadzora i provere kvalitete rada saglasno čl. 67 - 95. ovog zakona.

Odbor za javni nadzor može da odbije zahtev nadležnog organa treće zemlje:

1) ako bi dostava radne dokumentacije, odnosno dokumenata nepovoljno uticala na suverenitet, bezbednost ili pravni poredak Republike Srbije;

2) ako su pred nadležnim organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci vezani za sprovođenje javnog nadzora i kontrolu kvaliteta rada licenciranih ovlašćenih revizora, samostalnih revizora i društava za reviziju;

3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu u sudskim postupcima vezanim za sprovođenje javnog nadzora i kontrolu kvaliteta rada.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Odbor za javni nadzor može da odobri licenciranim ovlašćenim revizorima, samostalnim revizorima i društvima za reviziju, da radnu dokumentaciju i druge dokumente direktno dostavljaju nadležnim organima treće zemlje, uz uslov:

1) da se dokumentacija koristi u svrhu pokretanja postupaka od strane nadležnih organa u trećoj zemlji;

2) da dostavljanje dokumentacije nije u suprotnosti sa obavezama kojih su licencirani ovlašćeni revizori, samostalni revizori i društva za reviziju dužni da se pridržavaju;

3) da postoji sporazum o saradnji sa nadležnim organima treće zemlje koji nadležnim telima Republike Srbije omogućavaju direktan pristup radnoj dokumentaciji i drugim dokumentima;

4) da nadležni organ treće zemlje koji upućuje zahtev unapred izveštava Odbor za javni nadzor o svakom direktnom zahtevu za dostavu radne dokumentacije, odnosno dokumenata, sa navođenjem razloga;

5) poštovanja uslova navedenih u stavu 2. ovog člana.

Odbor za javni nadzor obaveštava Evropsku komisiju o saradnji iz st. 1. i 4. ovog člana.

Registracija i nadzor revizora i revizorskih društava trećih zemalja

Član 99.

Komora registruje, u skladu sa čl. 91. i 92. ovog zakona, sve revizore i revizorska društva trećih zemalja koji vrše reviziju godišnjih ili konsolidovanih finansijskih izveštaja društava iz trećih zemalja koja su uključena na regulisano tržište hartija od vrednosti, odnosno multilateralnu trgovačku platformu (MTP) u Republici Srbiji, osim u slučaju kada društvo izdaje isključivo dužničke hartije od vrednosti, prihvaćene za trgovanje na regulisanom tržištu hartija od vrednosti, odnosno MTP u Republici Srbiji čija je nominalna vrednost po jedinici najmanje 50.000 evra ili je u slučaju dužničkih hartija od vrednosti u drugoj valuti, njihova vrednost na dan izdavanja jednaka vrednosti od 50.000 evra.

Revizorski izveštaji koje su izdali revizori i revizorska društva trećih zemalja koji nisu registrovani u Republici Srbiji u skladu sa ovim zakonom, ne proizvode pravno dejstvo.

Komora uključuje registrovane revizore i revizorska društva trećih zemalja u svoj sistem nadzora, odnosno kontrole kvaliteta i u svoj sistem izricanja mera nadzora.

Komora može da registruje revizorska društva trećih zemalja samo ako:

1) ispunjavaju uslove iz čl. 10. i 11. ovog zakona, odnosno iz čl. 3, 4, 5. i 82. ovog zakona;

2) većina članova organa upravljanja revizorskog društva treće zemlje ispunjava uslove iz čl. 10. i 11. ovog zakona;

3) revizor treće zemlje, koji vrši reviziju u ime revizorskog društva treće zemlje, ispunjava uslove iz čl. 10. i 11. ovog zakona;

4) se revizije godišnjih ili konsolidovanih finansijskih izveštaja iz stava 1. ovog člana vrše u skladu sa Međunarodnim standardima revizije i odredbama ovog zakona;

5) na svojoj internet stranici objave izveštaj o transparentnosti koji obuhvata podatke iz člana 6. ovog zakona ili ispune iste takve zahteve u pogledu obelodanjivanja.

XI. KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi

Član 100.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup društvo za reviziju:

1) ako reviziju obavlja bez dozvole Komore suprotno članu 3. ovog zakona;

2) ako se osnuje suprotno odredbama čl. 4. i 5. ovog zakona;

3) ako izveštaj o transparentnosti ne objavi u skladu sa članom 6. ovog zakona;

4) ako se ne osigura u skladu sa članom 9. ovog zakona;

5) ako poslove revizije u društvu za reviziju obavljaju lica koja ne ispunjavaju uslove iz člana 10. ovog zakona;

6) ako ugovorene poslove revizije ustupa suprotno članu 19. stav 3. ovog zakona;

7) ako radnu dokumentaciju ne čuva u skladu sa članom 22. ovog zakona;

8) ako postupa suprotno članu 23. ovog zakona;

9) ako revizorski izveštaj ne sastavlja u skladu sa članom 24. ovog zakona;

10) ako reviziju obavlja suprotno članu 27. ovog zakona;

11) ako vrši reviziju kod pravnog lica iz člana 29. ovog zakona;

12) ako ne izvrši zamenu licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja, odnosno ključnog revizorskog partnera u skladu sa članom 35. ovog zakona;

13) ako ne postupi u skladu sa članom 37. ovog zakona;

14) ako ne postupi u skladu sa članom 70. ovog zakona;

15) ako u određenom roku ne postupi u skladu sa članom 75. ovog zakona;

16) ako ne obavesti Komoru u skladu sa članom 93. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u društvu za reviziju, novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

Član 101.

Novčanom kaznom od 200.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za privredni prestup društvo za reviziju u kojem licencirani ovlašćeni revizori obavljaju poslove revizije kod pravnog lica iz člana 28. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u društvu za reviziju, novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara.

Član 102.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup:

1) obveznik revizije ako nije ugovorio obavljanje revizije finansijskih izveštaja u roku iz člana 18. ovog zakona;

2) pravno lice kod kojeg se obavlja revizija ako ne postupi u skladu sa odredbama člana 21. ovog zakona;

3) društvo od javnog interesa ako nije osnovalo Komisiju za reviziju u skladu sa članom 38. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

Član 103.

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup Komora:

1) ako ne obavlja poslove propisane odredbama člana 42. ovog zakona;

2) ako ne dostavi godišnji finansijski izveštaj i godišnji izveštaj o radu u skladu sa članom 43. stav 1. tačka 6) ovog zakona;

3) ako ne pribavi saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija, kao i mišljenje Odbora za javni nadzor u skladu sa odredbom člana 42. stav 3. ovog zakona;

4) ako ne čuva poslovnu tajnu saglasno odredbama člana 44. ovog zakona;

5) ako ne objavi dokumenta na način propisan odredbama člana 48. ovog zakona;

6) ako Odboru za javni nadzor ne dostavi godišnji izveštaj o radu u roku iz člana 62. stav 1. tačka 5) ovog zakona;

7) ako ne sprovede kontrolu kvaliteta rada nad društvom za reviziju ili samostalnim revizorom najmanje jednom u šest, odnosno tri godine u skladu sa odredbama člana 68. ovog zakona;

8) ako u slučaju otkrivenih nepravilnosti u postupku kontrole kvaliteta rada ne preduzme mere ili uslovno ne oduzme licencu u skladu sa odredbama člana 79. ovog zakona, odnosno dozvolu u skladu sa odredbama člana 89. ovog zakona;

9) ako nadležnom organu, odnosno organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata ne dostavi odluku o brisanju društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora saglasno članu 94. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i Generalni sekretar Komore (odgovorno lice), novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

2. Prekršaji

Član 104.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj samostalni revizor:

1) ako postupi suprotno članu 34. ovog zakona.

2) za radnje iz člana 100. stav 1. ovog zakona;

Član 105.

Za radnje iz člana 101. stav 1. ovog zakona kazniće se za prekršaj samostalni revizor, novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara.

Član 106.

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj licencirani ovlašćeni revizor:

1) ako licima koja nemaju licencu za rad na poslovima revizije, poveri pojedine poslove u postupku revizije suprotno članu 3. stav 3. ovog zakona;

2) ako krši obavezu zaštite podataka u smislu člana 23. stav 1. ovog zakona;

3) ako sastavi i potpiše revizorski izveštaj koje nije sastavljen na način propisan odredbama člana 24. ovog zakona, odnosno ako propusti ili nepravilno oceni pojedine značajnije pozicije u finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije, ili ako ne primenjuje pravila revizije, što ima za posledicu pogrešno mišljenje o finansijskim izveštajima, odnosno pogrešno obrazloženje mišljenja;

4) ako ne obavesti društvo za reviziju saglasno odredbama člana 30. ovog zakona o nastupanju okolnosti iz člana 28. ovog zakona.

Član 107.

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj lica iz člana 32. ovog zakona, ako postupe suprotno odredbi tog člana.

XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za imenovanje članova i sekretara Odbora za javni nadzor

Član 108.

Vlada će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona imenovati članove i sekretara Odbora za javni nadzor.

Do osnivanja Odbora za javni nadzor poslove iz nadležnosti Odbora za javni nadzor saglasno ovom zakonu obavljaće Ministarstvo.

Usklađivanje akata Komore

Član 109.

Komora je dužna da uskladi svoja akta sa odredbama ovog zakona u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Kontrola kvaliteta već obavljenih revizija

Član 110.

Komora može vršiti kontrolu kvaliteta i zakonskih revizija obavljenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, a najdalje kontrolu kvaliteta revizija finansijskih izveštaja za 2006. godinu.

Rok važenja dozvole i usklađivanje poslovanja

Član 111.

Dozvola za rad koju je Ministarstvo izdalo preduzećima za reviziju do stupanja na snagu ovog zakona važi do dobijanja dozvole za obavljanje revizije u skladu sa ovim zakonom, a najdalje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Preduzeća za reviziju dužna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Računanje roka za zamenu licenciranog ovlašćenog revizora

Član 112.

Rok za zamenu licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja u smislu člana 35. stav 1. ovog zakona, počinje da teče od prve obavljene revizije finansijskih izveštaja kod istog društva od javnog interesa.

Započeti postupci

Član 113.

Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona započela polaganje ispita po programu Komore za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor, mogu da polože preostale ispite po programu po kojem su započela polaganje tog ispita, najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Po zahtevima za izdavanje licence, odnosno dozvole za obavljanje poslova revizije koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, rešavaće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prijem Republike Srbije u Evropsku uniju

Član 114.

Do dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju na saradnju sa državama članicama primenjuju se odredbe koje uređuju saradnju sa trećim zemljama.

Do dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju na revizore i revizorska društva država članica primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na revizore i revizorska društva trećih zemalja.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na samostalnog revizora, primenjuju se od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju.

Odredbe člana 3. stav 1. tač. 2) i 3), čl. 96. i 97, kao i člana 98. stav 5. ovog zakona, primenjuju se od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju.

Primena ranije donetih podzakonskih akata

Član 115.

Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Završna odredba

Član 116.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2013. godine.