Nacrt Zakona o računovodstvu

NACRT ZAKONA O RAČUNOVODSTVU

Objavljeno na sajtu Ministarstva finansija i privrede – 17.10.2012.

 

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se obveznici primene zakona, razvrstavanje pravnih lica, računovodstvene isprave i poslovne knjige, popis imovine i obaveza, primena računovodstvenih standarda, priprema, prezentacija, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, kao i nadzor nad primenom ovog zakona.

 

Definicije

Član 2.

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1) pravna lica obuhvataju privredna društva, banke i druge finansijske institucije, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko - dilerska društva, zadruge, ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, pravna lica koja u skladu sa posebnim propisima primenjuju odredbe ovog zakona, kao i druga pravna lica utvrđena ovim zakonom;

2) drugim pravnim licima smatraju se pravna lica čije se poslovanje delom finansira iz javnih prihoda ili drugih namenskih izvora, a delom ili u celini po osnovu učlanjenja i koja se ne osnivaju radi sticanja dobiti (političke organizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, udruženja, komore i dr. organizacije organizovane po osnovu učlanjenja);

3) preduzetnici su fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobiti, a koja poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno;

4) računovodstveni poslovi su prikupljanje i obrada podataka na osnovu računovodstvenih isprava, priprema i vođenje poslovnih knjiga, priprema i sastavljanje finansijskih izveštaja, kao i prikupljanje i obrada podataka za poreske i druge potrebe;

5) računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana od strane lica koja su ovlašćena za sastavljanje, odnosno kontrolu računovodstvenih isprava;

6) poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima pravnih lica i preduzetnika;

7) Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI) su Međunarodni računovodstveni standardi (MRS), Međunarodni standardi finansijskog izeštavanja (MSFI) i sa njima povezana tumačenja, naknadne izmene tih standarda i sa njima povezana tumačenja i budući standardi i sa njima povezana tumačenja koje izdaje ili usvaja Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB);

8) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za male i srednje entitete (MSFI za MSE) je računovodstveni standard finansijskog izveštavanja za male i srednje entitete odobren od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (IASB);

9) redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica koja primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) je izveštaj koji treba da pruži istinit i objektivan pregled finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica i koji se sastavlja za poslovnu godinu koja je kalendarska ili koja je različita od kalendarske. Redovan godišnji finansijski izveštaj obuhvata:

(1) Bilans stanja - predstavlja pregled imovine, obaveza i kapitala pravnog lica na određeni dan.

(2) Bilans uspeha - predstavlja pregled prihoda, rashoda i rezultata poslovanja nastalih u određenom periodu;

(3) Izveštaj o ostalom rezultatu - čine stavke prihoda i rashoda (uključujući i reklasifikacije usled korigovanja), koje nisu priznate u Bilansu uspeha, kako se zahteva ili dozvoljava prema drugim MSFI. Komponente ostalog rezultata čine stavke koje se prema zahtevima pojedinih MSFI priznaju u okviru kapitala;

(4) Izveštaj o promenama na kapitalu - pruža informacije o promenama na kapitalu pravnih lica tokom određenog perioda;

(5) Izveštaj o tokovima gotovine - pruža informacije o prilivima i odlivima gotovine i gotovinskih ekvivalenata tokom određenog perioda;

(6) Napomene uz finansijske izveštaje - sadrže opise ili raščlanjavanja stavki obelodanjenih u izveštajima iz podtač. (1) - (5) ove tačke, primenjene računovodstvene politike, kao i informacije o stavkama koje se nisu kvalifikovale za priznavanje u ovim izveštajima, a značajne su za ocenu finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica, odnosno preduzetnika;

10) redovan godišnji finansijski izveštaj pravnih lica koja ne primenjuju MSFI obuhvata:

(1) Bilans stanja;

(2) Bilans uspeha;

(3) Napomene uz finansijske izveštaje;

11) redovan godišnji finansijski izveštaj mikro pravnih lica obuhvata:

(1) Bilans stanja;

(2) Bilans uspeha;

12) konsolidovani godišnji finansijski izveštaj je finansijski izveštaji ekonomske celine koju čine matično i sva zavisna pravna lica. Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj obuhvata:

(1) Konsolidovani Bilans stanja;

(2) Konsolidovani Bilans uspeha;

(3) Konsolidovani Izveštaj o ostalom rezultatu;

(4) Konsolidovani Izveštaj o promenama na kapitalu;

(5) Konsolidovani Izveštaj o tokovima gotovine za period;

(6) Konsolidovane Napomene uz finansijske izveštaje;

13) matičnim pravnim licem smatra se pravno lice koje ispunjava najmanje jedan od sledećih uslova:

(1) ima većinsko vlasništvo akcija, odnosno udela koji daju pravo glasa u drugom pravnom licu;

(2) ima pravo da imenuje, odnosno da razreši većinu članova organa upravljanja ili nadzora drugog pravnog lica;

(3) ima pravo da značajno utiče na drugo pravno lice na osnovu ugovora ili drugog pravnog odnosa;

(4) ako je većina članova organa upravljanja ili nadzora zavisnog pravnog lica, koji su tu funkciju obavljali u prethodnoj poslovnoj godini i još uvek je obavljaju do sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja, bila imenovana isključivo radi ostvarivanja prava glasa matičnog pravnog lica;

(5) ima udeo ili pravo u odlučivanju u zavisnom pravnom licu na osnovu dogovora sa drugim imaocima udela ili prava u odlučivanju na način da kontroliše većinu prava glasa u zavisnom pravnom licu;

14) vanredni finansijski izveštaj sastavlja se u slučajevima statusnih promena, otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije nad pravnim licem i to sa stanjem na dan koji prethodi danu upisa statusne promene, danu otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije (u daljem tekstu: vanredni finansijski izveštaj). Vanredni finansijski izveštaj obuhvata:

(1) Bilans stanja;

(2) Bilans uspeha;

15) zakonska regulativa podrazumeva zakone i podzakonske propise koji se donose za izvršavanje zakona;

16) profesionalna regulativa podrazumeva Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja; Međunarodne računovodstvene standarde - MRS (International Accounting Standards - IAS), odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja - MSFI (International Financial Reporting Standards - IFRS), tumačenja koja su sastavni deo standarda, Međunarodne standarde revizije - MSR (International Standards on Auditing - ISA) i Kodeks etike za profesionalne računovođe (Code of Ethics for Professional Accountants);

17) interna regulativa podrazumeva opšta akta koja donosi pravno lice, odnosno preduzetnik, a koji sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, računovodstvenu politiku za priznavanje, procenjivanje

imovine i obaveza, prihoda i rashoda, uputstva i smernice za usvajanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, kao i druga pitanja vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja za koja je ovim zakonom propisano da se uređuju opštim aktom pravnog lica, odnosno preduzetnika, u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom;

18) Kodeks etike za profesionalne računovođe je kodeks koji je ustanovila profesionalna organizacija, na osnovu Kodeksa etike za profesionalne računovođe Međunarodne federacije računovođa (IFAC).

 

Obveznici primene Zakona

Član 3.

Odredbe ovog zakona odnose se na pravna lica i preduzetnike iz člana 2. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona odnose se i na pravna lica i druge oblike organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako za njih propisima tih država nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.

Odredbe ovog zakona odnose se i na ogranke i druge organizacione delove stranih pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, koji obavljaju privrednu delatnost u Republici Srbiji, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Banke i druge finansijske institucije, kao i društva za osiguranje, koji su osnivači pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, dužni su da na zahtev Narodne banke Srbije obezbede podatke na osnovu kojih se može sagledati poslovanje tih pravnih lica.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava, crkve i verske zajednice, stambene zgrade koje imaju svojstvo pravnog lica, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

 

Obaveze pravnih lica i preduzetnika

Član 4.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom.

 

Razvrstavanje pravnih lica

Član 5.

Pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i vrednosti imovine utvrđene na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini.

U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od sledećih kriterijuma:

1) prosečan broj zaposlenih 10;

2) poslovni prihod 350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine (na početku i na kraju poslovne godine) 175.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma iz stava 2. ovog člana, ali ne prelaze dva od sledećih kriterijuma:

1) prosečan broj zaposlenih 50;

2) poslovni prihod 4.400.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine (na početku i na kraju poslovne godine) 2.200.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma iz stava 3. ovog člana, ali ne prelaze dva od sledećih kriterijuma:

1) prosečan broj zaposlenih 250;

2) poslovni prihod 17.500.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine (na početku i na kraju poslovne godine) 8.750.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

U velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica koja prelaze dva kriterijuma iz stava 4. ovog člana.

Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.

Za preračunavanje deviznih iznosa iz st. 2 - 4. ovog člana u dinarsku protivvrednost, primenjuje se zvaničan srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije na poslednji dan poslovne godine za koju se sastavlja redovan godišnji finansijski izveštaj.

Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja tekuće poslovne godine i broja meseci poslovanja, a utvrđeni podaci koriste se za tekuću i narednu poslovnu godinu.

Prosečan broj zaposlenih izračunava se tako što se ukupan zbir zaposlenih krajem svakog meseca, uključujući i zaposlene u inostranstvu, podeli sa brojem meseci u poslovnoj godini.

Obaveštenje o razvrstavanju, u smislu ovog zakona, pravno lice dužno je da, uz finansijske izveštaje dostavi Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija) koja verifikuje dostavljeno obaveštenje o razvrstavanju.

Ako pravno lice odbije da obaveštenje o razvrstavanju uskladi sa zahtevom Agencije, u narednoj poslovnoj godini koriste se podaci o veličini pravnog lica utvrđeni od strane Agencije.

Nezavisno od kriterijuma iz stava 5. ovog člana, banke i druge finansijske institucije, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicioni fondovi, društva za upravljanje investicionim fondovima, berze i brokersko - dilerska društva, u smislu ovog zakona smatraju se velikim pravnim licima, a preduzetnici mikro pravnim licima.

 

II. ORGANIZACIJA RAČUNOVODSTVA I RAČUNOVODSTVENE ISPRAVE

Organizacija računovodstva

Član 6.

Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da računovodstvene poslove obavljaju u skladu sa ovim zakonom i načelima urednog knjigovodstva na način da je moguće izvršiti kontrolu poslovnih događaja, finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica, odnosno preduzetnika.

Pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje i unos u poslovne knjige.

Pravna lica, odnosno preduzetnici za obradu podataka na računaru dužni su da koriste računovodstveni softver koji obezbeđuje funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena.

Unos podataka u poslovne knjige organizuje se tako da omogući:

1) kontrolu ulaznih podataka;

2) kontrolu ispravnosti unetih podataka;

3) uvid u promet i stanje računa glavne knjige;

4) uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena;

5) čuvanje i korišćenje podataka.

 

Računovodstvene isprave

Član 7.

Knjiženje poslovnih promena na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu računovodstvenih isprava.

Računovodstvena isprava se sastavlja na mestu i u vreme nastanka poslovnog događaja, osim onih isprava koje se sastavljaju u računovodstvu pravnog lica.

Računovodstvena isprava se sastavlja u jednom primerku ili više primeraka.

Računovodstvena isprava koja je sastavljena u jednom primerku može se otpremiti ako su podaci iz te isprave stalno dostupni.

Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava primljena telekomunikacionim putem, fotokopija računovodstvene isprave ili računovodstvena isprava na elektronskom zapisu, ako je na ispravi navedeno

mesto čuvanja originalne isprave, razlog upotrebe fotokopije i koja je potpisana od strane odgovornog lica u skladu sa opštim aktom.

Pošiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i za čuvanje originalne isprave.

Za tačnost prenesenih poruka odgovoran je davalac usluga prenosa podataka, odnosno posrednik u obavljanju odgovarajuće transakcije tokom elektronske razmene podataka između računara.

 

Odgovornost za sastavljanje računovodstvenih isprava

Član 8.

Odgovorno lice u skladu sa opštim aktom, svojim potpisom potvrđuje da je računovodstvena isprava potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu.

Računovodstvena isprava sastavljena kao elektronski zapis treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.

Pravno lice je dužno da pre unosa podataka iz računovodstvene isprave u poslovne knjige, obezbedi i odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu tačnosti i potpunosti isprave.

Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose.

 

Rokovi dostavljanja računovodstvenih isprava i rokovi knjiženja

Član 9.

Lica koja sastavljaju i vrše prijem računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvenu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastalom promenom dostave računovodstvu odmah po izradi, odnosno prijemu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od tri dana od datuma prijema.

Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema.

 

III. POSLOVNE KNJIGE I KONTNI OKVIR

Vrste poslovnih knjiga

Član 10.

Poslovne knjige su dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.

Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Dnevnik je poslovna knjiga u koju se poslovne promene unose prema redosledu njihovog nastanka.

Dnevnik može da se vodi kao jedinstvena poslovna knjiga ili kao više poslovnih knjiga namenjenih za poslovne promene određenih bilansnih ili vanbilansnih stavki.

Glavna knjiga je potpuni skup računa, sa svojstvom ravnoteže, za sistematsko obuhvatanje stanja i promena na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima i koja je podloga za sastavljanje finansijskih izveštaja. Glavna knjiga se sastoji iz dva odvojena dela i to: bilansne evidencije i vanbilansne evidencije.

Glavna knjiga treba da sadrži račune utvrđene kontnim okvirom, u skladu sa potrebama pravnog lica.

Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje se vode odvojeno za nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i opremu, investicione nekretnine, dugoročne finansijske plasmane, zalihe, potraživanja, gotovinu i gotovinske ekvivalente, obaveze, kapital i dr.

Pomoćne knjige koje se odnose na imovinu u materijalnom obliku iskazuju se u količinama i novčanim iznosima.

U dnevnik blagajne se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni pravnog lica i preduzetnika. Dnevnik blagajne zaključuje se na kraju svakog dana i dostavlja se računovodstvu istog, a najkasnije narednog dana.

 

Vođenje poslovnih knjiga

Član 11.

U poslovne knjige podaci se unose na osnovu računovodstvenih isprava.

Poslovne knjige vode se u skladu sa načelom nepromenljivog zapisa o nastaloj poslovnoj promeni.

Poslovne knjige vode se na način koji treba da omogući kontrolu ulaznih podataka, ispravnosti unetih podataka, čuvanje podataka, mogućnost korišćenja podataka, mogućnost uvida u promet i stanja na računima glavne knjige i pomoćnih knjiga, kao i uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena.

Poslovne knjige vode se za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj, osim u slučaju kada se poslovne knjige vode za poslovnu godinu koja je različita od kalendarske u skladu sa ovim zakonom.

Poslovne knjige mogu da se vode u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija, tako da po potrebi mogu da se odštampaju ili prikažu na ekranu.

Otvaranje poslovnih knjiga vrši se na početku poslovne godine na osnovu zaključnog bilansa stanja prethodne godine.

Pomoćne knjige otvaraju se prenosom stanja iz poslovnih knjiga zaključenih na kraju prethodne poslovne godine, odnosno po prestanku njihovog korišćenja u smislu člana 22. stav 2. ovog zakona.

Novoosnovana pravna lica i preduzetnici otvaraju poslovne knjige na osnovu bilansa osnivanja koji se sastavlja na osnovu popisa imovine i obaveza, sa stanjem na dan upisa u registar kod Agencije, odnosno kod drugog nadležnog organa.

 

Kontni okvir

Član 12.

Pravna lica i preduzetnici poslovne promene knjiže na računima propisanim kontnim okvirom.

Kontni okvir i sadržinu računa u kontnom okviru, propisuje:

1) ministar nadležan za poslove finansija - za privredna društva, zadruge, preduzetnike, kao i za druga pravna lica utvrđena ovim zakonom;

2) Narodna banka Srbije - za Narodnu banku Srbije, banke i druge finansijske institucije, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;

3) Komisija za hartije od vrednosti - za investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, kao i za berze i brokersko-dilerska društva.

 

Poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja

Član 13.

Pravno lice, odnosno preduzetnik opštim aktom uređuje školsku spremu, radno iskustvo, profesionalne kvalifikacije i ostale uslove za lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje.

 

Poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja drugom privrednom društvu, odnosno preduzetniku

Član 14.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom, u skladu sa ovim zakonom, privrednom društvu ili preduzetniku registrovanom za pružanje računovodstvenih usluga koji ima zaposlena lica kojima poverava vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja i koja ispunjavaju uslove iz opšteg akta.

Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na banke i druge finansijske institucije, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima i berze i brokersko - dilerska društva.

 

IV. POPIS IMOVINE I OBAVEZA

Obaveza vršenja popisa

Član 15.

Pravno lice, odnosno preduzetnik dužan je da na početku poslovanja izvrši popis imovine i obaveza sa naznakom pojedinačnih vrednosti u količinama i novčanom iznosu.

Pravno lice, odnosno preduzetnik najmanje jednom i to na kraju poslovne godine vrši popis imovine i obaveza i usklađuje stanje po knjigama sa stanjem po popisu.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koji vrši popis imovine i obaveza u toku poslovne godine dužan je da na kraju poslovne godine uskladi stanje po popisu i knjigovodstveno stanje.

Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja.

Pravno lice, odnosno preduzetnik može predvideti opštim aktom i duže periode za vršenje popisa knjiga, filmova, fotosa, arhivske građe i slično, s tim što ti periodi ne mogu biti duži od pet godina.

 

Dodatna obaveza vršenja popisa

Član 16.

Pored popisa imovine i obaveza iz člana 15. ovog zakona, pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis i usklađivanje stanja i prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe u prodavnici, statusne promene, otvaranja, odnosno zaključenja postupka stečaja i likvidacije pravnog lica, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Način i rokove vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisuje ministar nadležan za poslove finansija.

 

Usaglašavanje potraživanja i obaveza

Član 17.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da pre sastavljanja finansijskih izveštaja, usaglase međusobna potraživanja i obaveze što se dokazuje odgovarajućom ispravom.

Poverilac je dužan da pre sastavljanja finansijskih izveštaja dostavi dužniku spisak neplaćenih obaveza.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da odgovore na zahtev ovlašćenog revizora za nezavisnu potvrdu stanja potraživanja i obaveza.

Pravna lica koja sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje dužna su da u tom izveštaju obelodane neusaglašena potraživanja i obaveze.

 

V. STANDARDI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA

Standardi finansijskog izveštavanja

Član 18.

Standardi finansijskog izveštavanja obuhvataju računovodstvena načela i pravila za sastavljanje, prezentaciju i obelodanjivanje finansijskih izveštaja koja primenjuju pravna lica i preduzetnici u skladu sa ovim zakonom.

 

Primena Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI)

Član 19.

Za priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u godišnjim finansijskim izveštajima, velika pravna lica, pravno lice koje ima obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matično pravno lice), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine primenjuju Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja i Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI).

Prevod Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) i Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” u skladu sa procedurom za prevod i objavljivanje tog prevoda koji je utvrdila Fondacija Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASCF).

 

Primena Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja za male i srednje entitete (MSFI za MSE)

Član 20.

Za priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u godišnjim finansijskim izveštajima mala i srednja pravna lica primenjuju Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za male i srednje entitete (u daljem tekstu: MSFI za MSE).

Prevod MSFI za MSE objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” u skladu sa procedurom za prevod i objavljivanje tog prevoda koji je utvrdila Fondacija Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASCF).

 

Posebna pravila za mikro i druga pravna lica

Član 21.

Pozicije koje se prikazuju u finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica iz člana 2. tačka 2), nezavisno od veličine, treba da budu procenjene u skladu sa opštim računovodstvenim načelima:

1) pretpostavka da privredno društvo posluje kontinuirano;

2) metode procenjivanja treba da se primenjuju dosledno iz godine u godinu;

3) procenjivanje treba da se vrši uz primenu principa opreznosti, a posebno:

(1) u bilansu treba da se prikažu obaveze nastale u toku tekuće ili prethodne poslovne godine čak i ukoliko takve obaveze postanu evidentne samo između datuma Bilansa stanja i datuma njegovog sastavljanja;

(2) u obzir treba da se uzmu sva obezvređenja, bez obzira da li je rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak;

4) u obzir treba da se uzmu svi prihodi i rashodi koji se odnose na poslovnu godinu bez obzira na datum njihove naplate odnosno isplate;

5) komponente imovine i obaveza treba da se procenjuju posebno;

6) bilans otvaranja za svaku poslovnu godinu mora da bude jednak bilansu zatvaranja za prethodnu poslovnu godinu.

Za priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima, mikro i druga pravna lica iz člana 2. tačka 2), nezavisno od veličine, primenjuju podzakonski akt koji donosi ministar nadležan za poslove finansija, a koji se zasniva na opštim računovodstvenim načelima.

 

VI. ZAKLJUČIVANJE POSLOVNIH KNJIGA I ČUVANJE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA, POSLOVNIH KNJIGA I FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Zaključivanje poslovnih knjiga

Član 22.

Poslovne knjige se zaključuju posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna na kraju poslovne godine, kao i u slučajevima statusnih promena, prestanka poslovanja, i u drugim slučajevima u kojima je neophodno zaključiti poslovne knjige.

Pomoćne knjige koje se koriste više od jedne godine zaključuju se po prestanku njihovog korišćenja.

Poslovne knjige se zaključuju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja.

 

Čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja

Član 23.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja.

Finansijski izveštaji i izveštaji o izvršenoj reviziji čuvaju se 20 godina.

Godišnji izveštaj o poslovanju čuva se 10 godina od poslednjeg dana poslovne godine za koju je sastavljen.

Dnevnik i glavna knjiga čuvaju se 10 godina.

Pomoćne knjige čuvaju se pet godina, od dana njihovog zaključivanja.

Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada ako predstavljaju bitne podatke o zaposlenom.

Pet godina se čuvaju isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige.

Rokovi čuvanja računovodstvenih isprava i poslovnih knjiga iz stava 1. ovog člana računaju se od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose.

Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja utvrđenih zakonom.

Računovodstvene isprave mogu se čuvati na elektronskim medijima, kao originalna elektronska dokumenta ili digitalne kopije, ako je nadležnom organu omogućen pristup tako sačuvanim podacima i ako je obezbeđeno:

1) da se podacima sadržanim u elektronskom dokumentu ili zapisu može pristupiti i da su pogodni za dalju obradu;

2) da su podaci sačuvani u obliku u kome su napravljeni, poslati i primljeni;

3) da se iz sačuvane elektronske poruke može utvrditi pošiljalac, primalac, vreme i mesto slanja i prijema;

4) da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovoljnoj meri obezbeđuje zaštita od izmena ili brisanje podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se garantuje nepromenljivost podataka ili poruka.

Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u poslovnim prostorijama pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno kod pravnih lica ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga.

Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, pravno lice, odnosno preduzetnik mora da obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.

Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku.

 

VII. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI I GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

Redovan godišnji finansijski izveštaj

Član 24.

Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da sastavljaju redovne godišnje finansijske izveštaje za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zavisno pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji čije matično pravno lice sa sedištem u inostranstvu ima poslovnu godinu različitu od kalendarske godine, može uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija, odnosno Narodne banke Srbije za pravna lica iz njene nadležnosti (osim banaka), odnosno Komisije za hartije od vrednosti za pravna lica iz njene nadležnosti, da sastavlja i objavljuje godišnje finansijske izveštaje sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske.

Pravna lica čije je poslovanje uređeno drugim propisima na osnovu kojih je organ, odnosno organizacija nadležna za obavljanje nadzora nad njihovim poslovanjem propisala sadržaj i strukturu godišnjih finansijskih izveštaja,

dužna su da sastavljaju godišnje finansijske izveštaje saglasno ovom zakonu i tim propisima.

Pravno lice je dužno da sastavi vanredne finansijske izveštaje u slučajevima predviđenim ovim zakonom.

 

Nadležnost za propisivanje finansijskih izveštaja

Član 25.

Ministar nadležan za poslove finansija propisuje sadržinu i formu obrazaca finansijskih izveštaja za potrebe jedinstvenog informisanja i statističke obrade za privredna društva, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica utvrđena ovim zakonom.

Narodna banka Srbije propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja za potrebe jedinstvenog informisanja i statističke obrade za Narodnu banku Srbije, banke i druge finansijske institucije, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Komisija za hartije od vrednosti propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja za potrebe jedinstvenog informisanja i statističke obrade za investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima i berze i brokersko-dilerska društva.

 

Konsolidovani godišnji finansijski izveštaji

Član 26.

Konsolidovane godišnje finansijske izveštaje sastavlja pravno lice koje je u ekonomskoj celini matično pravno lice.

Konsolidovani godišnji finansijski izveštaji sastavljaju se pod istim datumom kao i godišnji finansijski izveštaji matičnog pravnog lica.

Na priznavanje, merenje, sastavljanje, prezentaciju i objavljivanje konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja shodno se primenjuju odredbe o redovnim godišnjim finansijskim izveštajima iz čl. 19. i 20. ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, matično pravno lice nije dužno da sastavi konsolidovane finansijske izveštaje za ekonomsku celinu, ako ta ekonomska celina, koju čine matično i sva zavisna pravna lica zajedno na osnovu njihovih poslednjih godišnjih finansijskih izveštaja, predstavlja malo ili mikro pravno lice u smislu člana 5. ovog zakona.

Matično pravno lice koje je istovremeno zavisno u višoj ekonomskoj celini nije dužno da sastavlja konsolidovane godišnje finansijske izveštaje u skladu sa ovim zakonom, osim ako njegovo matično pravno lice ima sedište u inostranstvu.

 

Revizija finansijskih izveštaja

Član 27.

Revizija redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja obavezna je za velika i srednja pravna lica, kao i za pravna lica koja su javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala nezavisno od njihove veličine.

Revizija redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja obavlja se u skladu sa propisima kojima se uređuje revizija.

Revizija nije obavezna za finansijske izveštaje novoosnovanih pravnih lica u godini u kojoj su osnovana ta pravna lica, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.

 

Godišnji izveštaj o poslovanju

Član 28.

Pravno lice dužno je da sastavi godišnji izveštaj o poslovanju.

Godišnji izveštaj o poslovanju sadrži:

1) kratak opis poslovnih aktivnosti (delatnosti) i organizacione strukture pravnog lica;

2) verodostojan prikaz razvoja, finansijskog položaja i rezultata poslovanja pravnog lica, uključujući finansijske i nefinansijske pokazatelje relevantne za određenu vrstu poslovne aktivnosti, kao i informacije o ekološkim i kadrovskim pitanjima;

3) sve značajne događaje po završetku poslovne godine;

4) planirani budući razvoj;

5) aktivnosti istraživanja i razvoja;

6) informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela;

7) postojanje ogranaka;

8) koje finansijske instrumente koristi ako je to značajno za procenu finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja;

9) ciljeve i politike vezane za upravljanje finansijskim rizicima, zajedno sa politikom zaštite svake značajnije vrste planirane transakcije za koju se koristi zaštita;

10) izloženost cenovnom riziku, kreditnom riziku, riziku likvidnosti i riziku novčanog toka, strategiju za upravljanje ovim rizicima i ocenu njihove efektivnosti.

Godišnji izveštaj o poslovanju javnih društava, odnosno društava koja se pripremaju da postanu javna u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, sadrži i pregled pravila korporativnog upravljanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, mikro, mala i srednja pravna lica, osim javnih društava iz stava 3. ovog člana, nisu dužna da sastavljaju godišnji izveštaj o poslovanju, ali su informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela dužna da navedu u Napomenama uz finansijske izveštaje.

 

Spajanje godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju u jedinstveni izveštaj

Član 29.

Matična pravna lica mogu da odluče da godišnji izveštaj o poslovanju i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju prikažu kao jedinstven izveštaj koji treba da sadrži informacije od značaja za ekonomsku celinu.

 

Jezik i novčana jedinica

Član 30.

Poslovne knjige, godišnji finansijski izveštaji, godišnji izveštaj o poslovanju, odluka o usvajanju finansijskih izveštaja, izveštaj revizora o obavljenoj reviziji finansijskih izveštaja, odluka o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka i druge finansijske informacije sastavljaju se na srpskom jeziku.

Iznosi u poslovnim knjigama, izveštajima, odlukama, kao i druge finansijske informacije iz stava 1. ovog člana izražavaju se u dinarima.

 

Usvajanje i odgovornost za finansijske izveštaje

Član 31.

Godišnje finansijske izveštaje usvaja skupština ili drugi nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik.

Za istinito i objektivno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica, odgovoran je organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, odnosno preduzetnik, lice koje rukovodi organizacionim delom pravnog lica nadležnog za sastavljanje finansijskih izveštaja, kao i lice odgovorno za sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa opštim aktom, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.

Finansijske izveštaje potpisuje zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik.

Finansijski izveštaji treba da budu potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom, u slučaju da su sastavljeni i dostavljeni u elektronskom obliku u skladu sa zakonom.

 

VIII. DOSTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Dostavljanje finansijskih izveštaja za javno objavljivanje

Član 32.

Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji radi javnog objavljivanja, najkasnije do 30. juna naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske dužna su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji radi javnog objavljivanja, najkasnije u roku od šest meseci od dana kada su ti izveštaji sastavljeni.

Pravna lica koja sastavljaju konsolidovane godišnje finansijske izveštaje (matična pravna lica) dužna su da konsolidovane godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji radi javnog objavljivanja, najkasnije do 31. jula naredne godine, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske izveštaje dužni su da ih dostave Agenciji radi javnog objavljivanja, u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni.

Pravno lice koje nije imalo poslovnih događaja, niti u poslovnim knjigama ima promene podataka o imovini i obavezama, dužno je da do kraja februara naredne godine dostavi Agenciji izjavu o neaktivnosti koja se odnosi na izveštajnu godinu.

Izveštaje iz st. 1 do 4. ovog člana, odnosno izjavu iz stava 5. ovog člana pravno lice dužno je da dostavi u elektronskom obliku primenom posebnog informacionog sistema Agencije i potpiše ih kvalifikovanim elektronskim potpisom u skladu sa zakonom.

 

Dostavljanje dokumentacije uz finansijske izveštaje

Član 33.

Pravna lica koja imaju obavezu revizije finansijskih izveštaja u skladu sa ovim zakonom, dužna su da uz redovne godišnje finansijske izveštaje iz člana 32. ovog zakona, odnosno uz konsolidovane godišnje finansijske izveštaje dostave u pisanom obliku Agenciji:

1) odluku o usvajanju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja;

2) izveštaj revizora o obavljenoj reviziji redovnih godišnjih, odnosno konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima revizije;

3) odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju, ako je odlučeno da se dobit raspoređuje, odnosno da se vrši pokriće gubitka;

4) godišnji izveštaj o poslovanju u skladu sa ovim zakonom.

 

Dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe

Član 34.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da za statističke i druge potrebe dostave Agenciji Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistički izveštaj za izveštajnu godinu, do kraja februara naredne godine.

Pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske godine dužna su da do kraja februara naredne godine dostave Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistički izveštaj za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj.

Izveštaje iz st. 1. i 2. ovog člana pravno lice dužno je da dostavi u elektronskom obliku, primenom posebnog informacionog sistema Agencije i potpiše ih kvalifikovanim elektronskim potpisom u skladu sa zakonom.

Podaci iz izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana se ne mogu koristiti u druge svrhe bez izričite saglasnosti pravnog lica i preduzetnika, niti se mogu javno objavljivati.

Oblik i sadržaj Statističkog izveštaja propisuje ministar nadležan za poslove finansija, Narodna banka Srbije, odnosno Komisija za hartije od vrednosti u skladu sa nadležnostima iz člana 25. ovog zakona.

Za pravna lica i preduzetnike koji su uz izveštaje za statističku obradu dostavili i ostale izveštaje i dokumentaciju iz čl. 32. i 33. ovog zakona odnosno izjavu da dostavljaju redovne godišnje finansijske izveštaje, smatraće se da su ispunili i obavezu dostavljanja tih izveštaja za javno objavljivanje.

 

IX. REGISTAR FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Javno objavljivanje finansijskih izveštaja

Član 35.

Podatke iz potpunih i tačnih finansijskih izveštaja i dokumentaciju iz čl. 32. i 33. ovog zakona, Agencija javno objavljuje na svojoj internet stranici, u okviru Registra finansijskih izveštaja.

Agencija je dužna da podatke i dokumentaciju iz stava 1. ovog člana javno objavi na internet stranici u roku od 60 dana od dana prijema potpunog i tačnog finansijskog izveštaja pravnog lica, odnosno preduzetnika.

Agencija je dužna da finansijske izveštaje i dokumentaciju iz čl. 32. i 33. ovog zakona u kojima pravna lica i preduzetnici nisu otklonili utvrđene nedostatke, javno objavi na svojoj internet stranici kao nepotpune i netačne i to najkasnije do kraja naredne godine za tekuću poslovnu godinu.

Agencija je dužna da pristup finansijskim izveštajima i dokumentaciji iz st. 1. i 3. ovog člana omogući korisnicima na internet stranici Agencije, bez naknade, za poslednje tri godine.

 

Sadržina Registra finansijskih izveštaja

Član 36.

Registar finansijskih izveštaja je centralna, javna, jedinstvena elektronska baza podataka iz potpunih i tačnih finansijskih izveštaja i dokumentacije iz čl. 32. i 33. ovog zakona.

U okviru Registra finansijskih izveštaja vodi se posebna baza podataka za statističke i druge potrebe iz člana 34. ovog zakona.

Na osnovu podataka iz st. 1. i 2. ovog člana, podataka iz drugih registara i evidencija koje vodi Agencija, kao i podataka koje joj dostavljaju drugi nadležni organi i zainteresovani korisnici usluga Agencija u okviru Registra finansijskih izveštaja vodi bazu podataka o bonitetu.

Podaci o bonitetu iz stava 3. ovog člana se standardizuju u vremenskim serijama i usaglašavaju sa međunarodnim standardima, direktivama Evropske unije i pravilima finansijske analize.

Podaci u Registru finansijskih izveštaja vode se radi sagledavanja privrednih kretanja u Republici Srbiji, analize finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnih lica i preduzetnika i procene rizika poslovanja, a u cilju obezbeđivanja pouzdanih informacija korisnicima.

 

Vođenje Registra finansijskih izveštaja

Član 37.

Agencija je radi vođenja Registra finansijskih izveštaja, ovlašćena da prikuplja, evidentira, obrađuje, arhivira i javno objavljuje finansijske izveštaje i dokumentaciju iz čl. 32. i 33. ovog zakona, distribuira podatke iz tih izveštaja, kao i da upravlja bazama podataka i osigura zaštitu baza podataka i dokumenata koji su arhivirani.

Agencija vodi Registar finansijskih izveštaja preko registratora imenovanog u skladu sa Zakonom o Agenciji za privredne registre.

Agencija je odgovorna za verodostojnost elektronskog unosa podataka iz godišnjih finansijskih izveštaja, za objavljivanje, kao i za obradu drugih podataka i dokumenata koji se evidentiraju u Registru finansijskih izveštaja.

Agencija je dužna da čuva finansijske izveštaje, godišnji izveštaj o poslovanju, izveštaj revizora i drugu dokumentaciju iz čl. 32. i 33. ovog zakona deset godina od dana njihovog prijema.

Nadležnost za propisivanje podzakonskih akata u vezi

Registra finansijskih izveštaja

Član 38.

Sadržinu i način vođenja Registra finansijskih izveštaja, način prijema i provere potpunosti i tačnosti i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumenata, sadržinu i način vođenja Registra finansijskih izveštaja, uslove i način pribavljanja podataka koje Agenciji dostavljaju drugi nadležni organi i pravna lica i preduzetnici, kao i pružanja usluga iz Registra finansijskih izveštaja propisuje ministar nadležan za poslove finansija na predlog Agencije.

Takse za objavljivanje finansijskih izveštaja i prihodi za davanje podataka iz Registra finansijskih izveštaja

Član 39.

Takse za objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumentacije iz čl. 32. i 33. ovog zakona, kao i za davanje podataka i pružanja drugih usluga iz Registra finansijskih izveštaja utvrđuje Upravni odbor Agencije uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija.

Korišćenje podataka iz Registra finansijskih izveštaja

Član 40.

Registar finansijskih izveštaja ustupa finansijske izveštaje pravnih lica i preduzetnika nadležnim registrima Agencije u kojima se registruju njihovi statusni podaci.

Agencija je dužna da Poreskoj upravi omogući pristup ili dostavi podatke iz finansijskih izveštaja i dokumentacije iz čl. 32. i 33. ovog zakona, kao i podatke za statističke i druge potrebe iz člana 34. ovog zakona, bez naknade.

Agencija je dužna da Republičkom zavodu za statistiku omogući pristup ili dostavi podatke za statističke i druge potrebe iz člana 34. ovog zakona, bez naknade.

Agencija na zahtev korisnika izdaje izvode ili kopije godišnjeg finansijskog izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju ili izveštaja revizora i pruža druge usluge iz Registra finansijskih izveštaja.

Korisnici podataka, u smislu ovog člana, dokumentaciju i podatke preuzete iz Registra finansijskih izveštaja mogu koristiti samo za sopstvene potrebe, u skladu sa propisima i ne mogu ih ustupati trećim licima, distribuirati ili objavljivati u izvornom obliku.

X. NADZOR

Član 41.

Nadzor pravnih lica i preduzetnika u smislu provere ispravnosti evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama vrši Poreska uprava shodno odredbama propisa koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju.

 

XI. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestup

Član 42.

Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako:

1) ne sastavlja računovodstvene isprave u skladu sa ovim zakonom (član 2. tačka 5) i član 7.);

2) se ne razvrsta na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice u skladu sa ovim zakonom (član 5.);

3) opštim aktom ne uredi organizaciju računovodstva na način iz člana 6. stav 2. ovog zakona;

4) ne vrši proveru računovodstvenih isprava pre unosa u poslovne knjige (član 8.);

5) računovodstvene isprave i dokumentaciju ne dostavi na knjiženje u propisanom roku i ako poslovnu promenu ne proknjiži u poslovnim knjigama u propisanom roku (član 9.);

6) ne vodi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom (član 11.);

7) ne otvori poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom (član 11.);

8) opštim aktom ne odredi lice kome se poverava vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja (član 13.);

9) ne popiše imovinu i obaveze u skladu sa ovim zakonom (član 15.);

10) kao poverilac ne dostavi svom dužniku stanje neplaćenih računa i ako ne obelodani u Napomenama uz finansijske izveštaje neusaglašena potraživanja i obaveze (član 17. st. 2. i 4.);

11) ne sastavlja i ne prikazuje finansijske izveštaje u skladu sa ovim zakonom (čl. 19, 20, i 21.);

12) ne zaključi poslovne knjige u skladu sa ovim zakonom (član 22.);

13) ne čuva računovodstvene isprave i poslovne knjige u rokovima i na način propisan ovim zakonom (član 23.);

14) ne zaštiti poslovne knjige koje se vode na elektronskom mediju u skladu sa ovim zakonom (član 23.);

15) ne čuva finansijske izveštaje u rokovima i na način propisan ovim zakonom (član 23.);

16) ne čuva revizorske izveštaje u rokovima i na način propisan ovim zakonom (član 23.);

17) ne sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa ovim zakonom (čl. 24. i 26.);

18) ne izvrši reviziju finansijskih izveštaja (član 27.);

19) ne sastavi godišnji izveštaj o poslovanju (član 28.);

20) ne sastavlja poslovne knjige, izveštaje, odluke i druge finansijske informacije na srpskom jeziku i u dinarima (član 30.);

21) ne dostavi Agenciji finansijske izveštaje, godišnji izveštaj o poslovanju i revizorski izveštaj, ako ima obavezu da izvrši reviziju svojih finansijskih izveštaja, radi objavljivanja, odnosno ne dostavi podatke za statističke i druge potrebe u rokovima propisanim ovim zakonom (čl. 32, 33. i 34.);

22) ako podatke dobijene iz Registra finansijskih izveštaja koristi suprotno članu 40. ovog zakona;

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 2.000 do 150.000 dinara.

 

Prekršaji

Član 43.

Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik za radnje iz člana 42. stav 1. tačka 1), tač. 3) - 15), tačka 17) i tač. 20) - 22) ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako podatke dobijene iz Registra finansijskih izveštaja koristi suprotno članu 40. ovog zakona.

 

XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 44.

Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona doneće se najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a primenjivaće se počev od godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2013. godinu.

Do početka primene podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon).

Prelazne odredbe u vezi sa primenom MSFI za MSE

Član 45.

MSFI za MSE primenjivaće se na finansijske izveštaje za poslovnu godinu koja sledi po isteku kalendarske godine u kojoj su objavljeni prevodi tih standarda u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a najkasnije počev od 1. januara 2015. godine.

Do početka primene MSFI za MSE iz stava 1. ovog člana srednja pravna lica primenjuju odredbe člana 2. tačka 9) i člana 19. ovog zakona, a mala pravna lica odredbe člana 2. tačka 10) i člana 21. ovog zakona.

 

Početak primene pojedinih odredbi ovog zakona

Član 46.

Odredbe čl. 32. do 40. ovog zakona primenjivaće se počev od godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2013. godinu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe čl. 32. do 40. ovog zakona u vezi sa vanrednim finansijskim izveštajima i finansijskim izveštajima koji se sastavljaju za poslovnu godinu koja je različita od kalendarske godine, primenjivaće se počev od 1. januara 2014. godine.

 

Prestanak važenja odredbi

Član 47.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje sa radom Nacionalna komisija za računovodstvo osnovana Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon).

 

Prestanak važenja propisa

Član 48.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon), osim odredbi čl. 30. do 36. ovog zakona koje se primenjuju na godišnje i konsolidovane finansijske izveštaje za 2012. godinu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, do početka primene roka iz člana 46. stav 2. ovog zakona, primenjivaće se odredbe čl. 30. do 36. Zakon o računovodstvu i

reviziji („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 - dr. zakon), u vezi sa vanrednim finansijskim izveštajima i finansijskim izveštajima koji se sastavljaju za poslovnu godinu koja je različita od kalendarske godine.

 

Završna odredba

Član 49.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2013. godine.