Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU

Objavljeno sa web sajtu Ministarstva finansija i privrede (april 2013. godine)

 

Član 1.

U Zakonu o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 i 57/12-US), član 2. menja se i glasi:

 

„Porez na imovinu iz člana 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: porez na imovinu), plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na:

1) pravo svojine;

2) pravo zakupa stana ili stambene zgrade konstituisano u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;

3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta;

4) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od strane korisnika nepokretnosti, odnosno na pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svojini od strane imaoca prava korišćenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

5) državinu nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen;

6) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez pravnog osnova;

7) državinu i korišćenje nepokretnosti po osnovu ugovora o finansijskom lizingu.

Nepokretnostima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se:

1) zemljište, i to: građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo;

2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (u daljem tekstu: objekti).

 

Kad na nepokretnosti postoji neko od prava, odnosno državina, iz stava 1. tač. 2) do 7) ovog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno državinu, a ne na pravo svojine.”

 

Član 2.

Član 4. menja se i glasi:

„Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije:

1) imalac prava iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona, odnosno korisnik nepokretnosti u javnoj svojini iz člana 2) stav 1. tačka 4) ovog zakona;

2) držalac nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 5) i 6) ovog zakona;

3) primalac lizinga iz člana 2. stav 1. tačka 7) ovog zakona.

 

Kada su na istoj nepokretnosti više lica obveznici, obveznik je svako od tih lica srazmerno svom udelu u odnosu na celu nepokretnost.

Kada udeli obveznika iz stava 2. ovog člana na istoj nepokretnosti nisu određeni, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu smatraće se da su jednaki.

Obveznik poreza na imovinu iz stava 1. ovog člana koji ne vodi poslovne knjige (u daljem tekstu: obveznik koji ne vodi poslovne knjige), u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:

1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana (u daljem tekstu: preduzetnik) koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja mu ne služi za obavljanje delatnosti;

2) preduzetnik koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod;

3) drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije.

Obveznik poreza na imovinu iz stava 1. ovog člana koji vodi poslovne knjige (u daljem tekstu: obveznik koji vodi poslovne knjige), u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:

1) pravno lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;

2) ogranak i drugi organizacioni deo stranog pravnog lica koji obavlja privrednu delatnost u Republici Srbiji i koji poslovne knjige vodi u skladu sa propisima Republike Srbije;

3) preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja mu služi za obavljanje delatnosti i koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama (u daljem tekstu: imovina koja služi za obavljanje delatnosti);

4) drugo lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije.

 

Status obveznika poreza na imovinu ne može biti osnov za sticanje bilo kog prava na nepokretnosti.”

 

Član 3.

U članu 5. stav 1. menja se i glasi:

„Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige je vrednost nepokretnosti utvrđena u skladu sa ovim zakonom.”

U stavu 2. reči: „Visinu vrednosti” zamenjuju se rečju: „vrednost”.

Stav 3. briše se.

 

Član 4.

Član 6. menja se i glasi:

„Vrednost nepokretnosti iz člana 5. ovog zakona utvrđuje se primenom sledećih elemenata:

1) korisna površina;

2) prosečna cena kvadratnog metra (u daljem tekstu: prosečna cena) odgovarajućih nepokretnosti u zoni u kojoj se nalazi nepokretnost.

 

Korisna površina zemljišta je njegova ukupna površina, a korisna površina objekata je zbir podnih površina između unutrašnjih strana spoljnih zidova objekta.

Zone iz stava 1. tačka 2) ovog člana predstavljaju delove teritorije jedinice lokalne samouprave koje nadležni organ jedinice lokalne samouprave odlukom može odrediti prema vrsti naselja (selo, grad) i izvan naselja, prema komunalnoj opremljenosti i opremljenosti javnim objektima, saobraćajnoj povezanosti sa centralnim delovima jedinice lokalne samouprave, odnosno sa radnim zonama i drugim sadržajima u naselju (u daljem tekstu: zone).

Ako jedinica lokalne samouprave ne odredi zone, zonama u smislu ovog zakona smatraće se opština, gradska opština, odnosno grad na čijoj teritoriji nisu obrazovane gradske opštine.

Prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave, utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostvarenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u periodu od 1. januara do 30. septembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: tekuća godina).

Prosečna cena u zoni u kojoj nije bilo najmanje tri prometa (u daljem tekstu: zona u kojoj nije bilo prometa) odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, utvrđuje se na osnovu prosečnih cena ostvarenih u graničnim zonama u kojima je u tom periodu bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti.

Granične zone iz stava 6. ovog člana su zone čije se teritorije graniče sa zonom u kojoj nije bilo prometa, nezavisno od toga kojoj jedinici lokalne samouprave pripadaju.

Ako ni u graničnim zonama iz stava 7. ovog člana nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu iz stava 5. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu odgovarajuće nepokretnosti za tekuću godinu.”

 

Član 5.

Posle člana 6. dodaje se član 6a, koji glasi:

„Član 6a

Za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, nepokretnosti se razvrstavaju u sledeće grupe odgovarajućih nepokretnosti:

1) građevinsko zemljište;

2) poljoprivredno i šumsko zemljište;

3) stambeni objekti;

4) poslovni objekti;

5) garaže i garažna mesta.

Ako objekat čini više posebnih ekonomski deljivih celina koje se u smislu prethodnog stava mogu svrstati u različite grupe, svaka posebna ekonomska celina u okviru objekta se, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, svrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti.”

 

Član 6.

Član 7. menja se i glasi:

„Osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige i čiju vrednost u poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama je fer vrednost iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini.

Osnovicu poreza na imovinu poreskog obveznika koji nepokretnosti u svojim poslovnim knjigama ne iskazuje u skladu sa stavom 1. ovog člana čini:

1) za neizgrađeno zemljište - vrednost zemljišta;

2) za ostale nepokretnosti - vrednost objekata uvećana za vrednost pripadajućeg zemljišta.

 

Vrednost nepokretnosti iz stava 2. ovog člana poreski obveznik utvrđuje procenom prema elementima iz člana 6. stav 1. ovog zakona.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, vrednost nepokretnosti je vrednost iskazana u poslovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine obveznika (u daljem tekstu: knjigovodstvena vrednost) u tekućoj godini, i to za:

1) eksploataciona polja i eksploatacione objekte;

2) objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje delatnosti;

3) objekte za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, osim trgovine i upravljanja;

4) objekte za proizvodnju gasa;

5) objekte za proizvodnju pare, tople vode, hladnog vazduha i leda;

6) objekte za tretman i odlaganje otpada;

7) objekte u kojima se odvijaju procesi neophodni za ponovnu upotrebu materijala;

8) skladišne i stovarišne objekte.

 

Nepokretnosti iz stava 4. ovog člana opredeljuju se prema njihovoj nameni u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija delatnosti.

Za nepokretnosti iz stava 4. ovog člana, osim eksploatacionih polja, osnovicu poreza na imovinu čini zbir knjigovodstvenih vrednosti objekata i vrednosti pripadajućih zemljišta koje su procenjene u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Ako obveznik vrednost zemljišta i vrednost objekata iz stava 4. ovog člana ne iskazuje posebno u svojim poslovnim knjigama, osnovica poreza na imovinu za zemljište i objekat koji se na njemu nalazi, kao jedinstvenu celinu, čini vrednost utvrđena u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Izuzetno od st. 1. do 7. ovog člana, osnovica poreza na imovinu za kablovsku kanalizaciju i druge podzemne građevinske objekte u koje su smeštene mreže namenjene protoku vode (za piće, atmosferske, otpadne i dr.), vodene pare, tople ili vrele vode za potrebe grejanja i druge potrebe korisnika, gasa, nafte i naftnih derivata, telekomunikacija i slično, je knjigovodstvena vrednost objekata u tekućoj godini.

Za nepokretnost koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: poreska godina), osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika, a za naredne godine utvrđuje se primenom st. 1. do 8. i stav 10. ovog člana.

Obveznik iz člana 4. stav 1. tačka 2) ovog zakona koji vodi poslovne knjige osnovicu poreza na imovinu za nepokretnosti čiji je držalac utvrđuje u skladu sa članom 6. ovog zakona.”

 

Član 7.

Član 7a menja se i glasi:

„Jedinica lokalne samouprave dužna je objavi akte kojima se utvrđuju zone i prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama u skladu sa članom 6. st. 5. i 6. ovog zakona.

U slučaju iz člana 6. stav 8. ovog zakona jedinica lokalne samouprave dužna je da objavi prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti na osnovu kojih je za tekuću godinu utvrđena osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige i to u zoni koja je, prema odluci nadležnog organa te jedinice lokalne samouprave, za tekuću godinu utvrđena kao najopremljenija u smislu člana 6. stav 3. ovog zakona (u daljem tekstu: najopremljenija zona).

U slučaju iz člana 6. stav 8. ovog zakona obveznici koji vode poslovne knjige za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu prosečne cene iz stava 2. ovog člana množe sledećim koeficijentima:

1) 1,00 - za nepokretnosti u najopremljenijim zonama;

2) 0,80 - za nepokretnosti u zonama koje se u toj jedinici lokalne samouprave graniče sa zonama iz tačke 1) ovog stava;

3) 0,40 - za nepokretnosti u zonama seoskih naselja;

4) 0,30 - za nepokretnosti u zonama izvan seoskih i gradskih naselja;

5) 0,60 - za ostale zone u toj jedinici lokalne samouprave.

Akte iz st. 1 i 2. ovog člana o utvrđivanju prosečnih cena, zona i najopremljenijih zona jedinica lokalne samouprave dužna je da objavi do 31. oktobra tekuće godine na način na koji se objavljuju njeni opšti akti.

Ako jedinica lokalne samouprave do 31. oktobra tekuće godine ne objavi akte iz stava 4. ovog člana, osnovica poreza na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost u tekućoj godini.”

 

Član 8.

Član 9. menja se i glasi:

„Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave dužni su da na zahtev organa jedinice lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu.

Organ jedinice lokalne samouprave ne plaća takse, naknade i druge troškove, za podatke koje pribavlja od organa iz stava 1. ovog člana za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu.”

 

Član 9.

Član 10. menja se i glasi:

„Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.”

 

Član 10.

U članu 12. stav 1, u uvodnoj rečenici reči: „prava na nepokretnosti iz člana 2. ovog zakona” zamenjuju se rečju: „nepokretnosti”.

Tačka 1) menja se i glasi:

„1) u javnoj svojini koje koriste direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, osim javnih preduzeća;”.

Tačka 7) menja se i glasi:

„7) puteve, pruge i druga dobra u opštoj upotrebi u javnoj svojini, prema propisima kojima se uređuje javna svojina, kao i na lučke obale i lukobrane, brodske prevodnice, manevarsku površinu i poletno sletne staze na aerodromima;”.

Posle tačke 7) dodaje se tačka 7a), koja glasi:

„7a) vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar katastra vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake);”.

U stavu 3. reči: „tač. 1)” zamenjuju se rečima: „tač. 2)”.

Stav 6. menja se i glasi:

„Porez na imovinu na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koju od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, ne plaća se za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini.”

 

Član 11.

U članu 13. stav 1. reči: „na prava iz člana 2. ovog zakona” brišu se, a reči: „RSD” zamenjuju se rečima: „dinara”.

 

Član 12.

Član 14. menja se i glasi:

„Porez na nasleđe i poklon plaća se na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. ovog zakona, koje naslednici naslede, odnosno poklonoprimci prime na poklon.

Porez na nasleđe i poklon plaća se i na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni:

1) gotov novac;

2) štedni ulog;

3) depozit u banci;

4) novčano potraživanje;

5) pravo intelektualne svojine;

6) pravo svojine na vozilu, plovilu, odnosno vazuhoplovu i drugim pokretnim stvarima.

Poklonom, u smislu ovog zakona, smatra se i prenos bez naknade imovine pravnog lica, koja je predmet oporezivanja u skladu sa odredbama st. 1, 2. i 4. do 6. ovog člana.

Poklonom, u smislu ovog zakona, ne smatra se:

1) prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do 3. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu;

2) prihod fizičkog lica po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno koji je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana;

3) prihod pravnog lica koji se uključuje u obračun osnovice za oporezivanje porezom na dobit pravnih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.

Od oporezivanja po ovom zakonu izuzima se prenos dobitka u igri na sreću sa organizatora igre na dobitnika.

Od oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzima se nasleđe, odnosno poklon, i to:

1) udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti;

2) mopeda, motokultivatora, traktora, radnih mašina, državnih vazduhoplova, odnosno vazduhoplova bez sopstvenog pogona;

3) novca, prava, odnosno stvari iz st. 2. i 3. ovog člana, koje naslednik nasledi, odnosno poklonoprimac primi na poklon, od istog lica, za vrednost nasleđa odnosno poklona, do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini po svakom od tih osnova.”

 

Član 13.

U članu 15. st. 2. i 3. reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „st. 2. i 3.”

Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

„Za svrhu oporezivanja porezom na nasleđe i poklon i porezom na prenos apsolutnih prava, u pogledu rezidentstva pravnog lica primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, a u pogledu rezidentstva fizičkog lica - odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.”

 

Član 14.

U članu 17. st. 1. i 2. na kraju tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „osim ako je ovim zakonom drukčije uređeno.”

U stavu 4. reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „st. 2. i 3.”

 

Član 15.

U članu 21. stav 1. tačka 2) reč: „zemljoradnik” zamenjuje se rečju: „poljoprivrednik”.

Posle tačke 6) dodaje se tačka 6a), koja glasi:

„6a) se na prenos imovine koja je zajednički stečena od strane supružnika za vreme trajanja braka, koji se vrši između bivših supružnika čime se uređuju njihovi imovinski odnosi u vezi sa razvodom braka;”.

U stavu 2. broj: „10” zamenjuje se brojem: „30”.

U stavu 3. reč: „deset” zamenjuje se brojem: „30”.

 

Član 16.

U članu 22. reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „st. 2. i 3.”

 

Član 17.

U članu 23. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

„4) prava svojine na motornom vozilu - osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini, prava svojine na plovilu, odnosno prava svojine na vazduhoplovu na sopstveni pogon - osim državnog;”.

U tački 5) tačka i zapeta na kraju zamenjuju se tačkom.

Tačka 7) briše se.

 

Član 18.

Član 24. menja se i glasi:

„Prenosom uz naknadu, koji je predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, smatra se i:

1) sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog, odnosno drugog nadležnog organa;

2) sticanje prava svojine održajem;

3) prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica;

4) prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica - ako kupac nije preuzeo obaveze pravnog lica koje je kupio, ili je preuzeo samo deo tih obaveza.”

 

Član 19.

Član 24a menja se i glasi:

„Od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima se:

1) prenos, odnosno sticanje apsolutnog prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;

2) prenos, odnosno sticanje apsolutnog prava iz čl. 23. i 24. ovog zakona po osnovu raspodele likvidacionog ostatka, koji se oporezuje u skladu sa zakonom koji uređuje oporezivanje dohotka građana, odnosno dobiti pravnih lica;

3) prenos apsolutnog prava iz člana 23. ovog zakona sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika u statusnoj promeni, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

4) zamena motornog vozila, plovila, odnosno vazduhoplova izvršena u garantnom roku u skladu sa uslovima iz garancije, ako strane između kojih se zamena vrši, pored motornog vozila, plovila ili vazduhoplova koji se zamenjuju, ne daju drugoj strani i doplatu u novcu ili naknadu u drugom obliku;

5) sticanje prava svojine na posebnim delovima nepokretnosti razvrgnućem suvlasničke zajednice između suvlasnika u srazmeri sa njihovim suvlasničkim delovima na dan razvrgnuća;

6) prenos apsolutnih prava po osnovu eksproprijacije.”

 

Član 20.

U članu 25. stav 3. briše se.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 4, reči: „na koje se prenosi” zamenjuju se rečima: „koje stiče”.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, reči: „je lice koje je po odredbama st. 1. do 5. ovog člana obveznik poreza, za svako pravo iz čl. 23. do 24a ovog zakona koje se prenosi” zamenjuju se rečima: „određuje se u skladu sa st. 1. do 4. ovog člana za svako apsolutno pravo iz čl. 23. i 24. ovog zakona koje je predmet razmene”.

 

Član 21.

U članu 27. stav 4. reči: „tač. 4), 5) i 7)” zamenjuju se rečima: „tač. 4) i 5)”.

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

„Kod prenosa apsolutnih prava iz člana 24. tačka 4) ovog zakona poreska osnovica je:

1) tržišna vrednost koju utvrđuje nadležni poreski organ u skladu sa stavom 4. ovog člana - ako kupac nije preuzeo obaveze pravnog lica koje je kupio;

2) razlika između tržišne vrednosti iz tačke 1) ovog stava i vrednosti preuzetih obaveza na dan zaključenja ugovora - ako je kupac preuzeo deo obaveza pravnog lica koje je kupio.”

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: „st. 1. do 4.” zamenjuju se rečima: „st. 1. do 5.”

 

Član 22.

U članu 29. stav 6. u zagradi reči: „tačka 1a)” zamenjuju se rečima: „tačka 2)”.

Stav 7. briše se.

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 7, reči: „čl. 23. do 24a” zamenjuju se rečima: „čl. 23. i 24.”

 

Član 23.

U članu 31. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

„3) kod ulaganja apsolutnih prava u kapital privrednog društva - rezidenta Republike Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;”.

U tački 5) posle reči: „razmenu” dodaje se reč: „zemljišta”.

Posle tačke 8) dodaje se tačka 8a), koja glasi:

„8a) u srazmeri sa učešćem društvenog, odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu pravnog lica koje se prodaje kao stečajni dužnik;”.

U tački 9a) posle reči: „restrukturiranju,” reči: „po propisima kojima se uređuje privatizacija,” brišu se, a posle reči: „kupca imovine” dodaju se reči: „u postupku privatizacije, po propisima kojima se uređuje privatizacija”.

Posle tačke 12) dodaju se tač. 12a), 12b) i 12v), koje glase:

„12a) na sticanje imovine, odnosno na ostvarivanje obeštećenja po zakonu kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine i obeštećenje za oduzetu imovinu, odnosno po zakonu kojim se uređuje vraćanje (restitucija) imovine crkvama i verskim zajednicama;

12b) kod konverzije prava korišćenja, odnosno prava zakupa, u pravo svojine na građevinskom zemljištu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;

12v) kod sticanja prava svojine na zemljištu po osnovu komasacije;”.

U stavu 2. reč: „upotrebljavanom” briše se, a broj: „10” zamenjuje se brojem: „30”.

U stavu 3. reč: „upotrebljavanom” briše se.

U stavu 4. reč: „upotrebljavanom” na sva tri mesta briše se.

 

Član 24.

U članu 31a stav 1. posle reči: „prava svojine na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi” dodaju se reči: „(u daljem tekstu: stan)”, a posle reči: „svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi” reči: „(u daljem tekstu: stan)” brišu se.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Ako kupac prvog stana kupuje svojinski udeo na stanu, pravo na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana ostvaruje se u srazmeri sa svojinskim udelom u odnosu na površinu do 40 m², odnosno do 15 m²”.

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

 

Član 25.

U članu 33. stav 2. menja se i glasi:

„Promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu, osim u slučaju iz člana 12. stav 3. ovog zakona.”

 

Član 26.

Posle člana 33. dodaje se član 33a, koji glasi:

„Član 33a

Za svrhu oporezivanja porezom na nasleđe i poklon, odnosno porezom na prenos apsolutnih prava, nasleđe i poklon koji su ostvareni – primljeni u stranoj valuti, odnosno prenos apsolutnih prava izvršen uz naknadu u stranoj valuti, konvertuje se iz strane valute u dinar, na dan nastanka poreske obaveze, po kursu za konverziju iznosa iz strane valute u dinar uređenim zakonom kojim su uređeni poreski postupak i poreska administracija.”

 

Član 27.

Član 34. menja se i glasi:

„Za imovinu koju stekne, započne ili prestane da koristi u toku godine, ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza, obveznik poreza na imovinu podnosi poresku prijavu u roku od 30 dana od dana nastanka takve promene.

Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu u skladu sa stavom 1. ovog člana, obveznik koji vodi poslovne knjige dužan je da do 31. marta svake poreske godine podnese poresku prijavu sa utvrđenim porezom za tu godinu.

Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu u skladu sa stavom 1. ovog člana, obveznik koji ne vodi poslovne knjige dužan je da podnese poresku prijavu do 31. marta poreske godine - ako je na toj imovini došlo do promene podataka sadržanih u podnetoj prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze.

Ako fizičko lice u toku poreske godine postane obveznik koji vodi poslovne knjige dužno je da u roku od 30 dana od dana nastale promene podnese poresku prijavu za nepokretnosti koje mu služe za obavljanje delatnosti.

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige dužan je da za imovinu koja u toku poreske godine prestane da mu služi za obavljanje delatnosti podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od nastale promene.

Obavezu iz stava 5. ovog člana ima i preduzetnik koji u toku poreske godine prestane da bude obveznik koji vodi poslovne knjige.

Poreska prijava iz ovog člana podnosi se i za imovinu za koju obveznik ispunjava uslove za poresko oslobođenje.

Poreska prijava iz ovog člana podnosi se organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi.”

 

Član 28.

U članu 35. stav 1. reči: „sa tačnim podacima,” brišu se, a reči: „poreske obaveze, u roku od 10 dana” zamenjuju se rečima: „poreza u roku od 30 dana”.

U stavu 3. reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „st. 2. i 3.”, a reči: „osnovan, odnosno” brišu se.

U stavu 4. reči: „nije osnovan, odnosno” brišu se, posle reči: „odnosno poklona,” reč: „odnosno” zamenjuju se rečju: „ili”, a posle reči: „poklonodavac imao” reč: „odnosno” zamenjuju se rečju: „ili”.

U stavu 5. reči: „za nepokretnost podnosi poreskom organu iz stava 2. ovog člana, a poresku prijavu za pokretne stvari ili prava poreskom organu iz stava 3,” zamenjuju se rečima: „podnosi poreskom organu iz stava 3,”.

 

Član 29.

U članu 36. stav 1. reči: „prijavu, sa tačnim podacima, u roku od 10 dana” zamenjuju se rečima: „prijavu u roku od 30 dana”, reči: „st. 1. do 7.” zamenjuju se rečima: „st. 1. do 6.”, a reči: „utvrđivanje poreske obaveze” zamenjuju se rečima: „utvrđivanje poreza”.

U stavu 3. posle reči: „ministar” dodaju se reči: „nadležan za poslove”.

U stavu 5. reči: „osnovan, odnosno” brišu se.

U stavu 6. reči: „nije osnovan, odnosno” brišu se.

St. 7. i 8. menjaju se i glase:

„Na istovremeni prenos prava svojine na nepokretnosti i ostalih apsolutnih prava, kao i na prenos iz člana 24. tač 3) i 4) ovog zakona prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se poreskom organu iz stava 5, odnosno stava 6. ovog člana.

U slučaju iz člana 24a tačka 5) ovog zakona, u roku od 30 dana od dana zaključenja, odnosno pravosnažnosti akta kojim se vrši razvrgnuće suvlasničke zajednice, suvlasnici nepokretnosti podnose poresku prijavu sa dokumentacijom iz koje se može utvrditi da li je razvrgnuće izvršeno u srazmeri sa idealnim suvlasničkim delovima poreskom organu iz stava 4. ovog člana.”

 

Član 30.

Član 36a menja se i glasi:

„Organ nadležan za overu potpisa ugovarača na ugovoru kojim se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti, odnosno prava korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini, dužan je da nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi ta nepokretnost dostavi primerak ugovora najkasnije u roku od deset dana od dana overe potpisa ugovarača.

Pravosnažno rešenje kojim se oglašava naslednik nepokretnosti, odnosno pravosnažnu odluku suda o utvrđivanju prava svojine i drugih prava iz člana 2. stav 1. ovog zakona, sud je dužan da nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi ta nepokretnost, dostavi, u roku od deset dana od dana pravosnažnosti rešenja, odnosno odluke.

Javni beležnik dužan je da, u roku od deset dana nakon overe potpisa ugovarača na ugovoru, odnosno sačinjavanja javnobeležničkog zapisa, kojim se vrši prenos prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. ovog zakona, nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi ta nepokretnost dostavi primerak tog ugovora, odnosno javnobeležničkog zapisa.

Dokumenti iz st. 1 do 3. ovog člana i člana 37. ovog zakona dostavljaju se u elektronskom obliku.

Jedinici lokalne samouprave koja nema tehničkih mogućnosti da dokumente iz st. 1 do 3. ovog člana prima u elektronskom obliku, o čemu obaveštava lica dužna da izvrše dostavljanje, dokumenti se dostavljaju poštom.”

 

Član 31.

U članu 38b stav 1. reči: „odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o stopama poreza na imovinu na čijoj teritoriji se imovina nalazi koja važi na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu” zamenjuju se rečima: „odluka skupštine jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se imovina nalazi, o stopama poreza na imovinu i o zonama, koje važe na dan 31. oktobra tekuće godine.”

Posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

„Za imovinu za koju poreska obaveza nastane u toku poreske godine, porez na imovinu za tu godinu utvrđuje se za period od nastanka poreske obaveze do isteka te godine, odnosno do prestanka poreske obaveze u toj godini.”

 

Član 32.

Član 39. menja se i glasi:

„Porez na imovinu obvezniku koji ne vodi poslovne knjige utvrđuje se rešenjem organa jedinice lokalne samouprave, a plaća tromesečno - u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Do dospelosti poreske obaveze po rešenju o utvrđivanju poreza na imovinu za poresku godinu, obveznik iz stava 1. ovog člana porez plaća akontaciono - u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine.

Na iznos akontacija koje nisu plaćene u roku iz stava 2. ovog člana, obveznik je dužan da plati kamatu koja se obračunava u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.

Pozitivnu razliku između poreza utvrđenog rešenjem organa jedinice lokalne samouprave i akontaciono plaćenog poreza na imovinu za tromesečje za koje je poreska obaveza dospela, obveznik iz stava 1. ovog člana dužan je da plati u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreza.

Ako je obveznik akontaciono platio više poreza nego što je bio dužan da plati prema obavezi utvrđenoj rešenjem, više plaćeni porez uračunava se za namirenje poreza na imovinu za naredno tromesečje ili se obvezniku vraća na njegov zahtev.

Obveznik iz stava 1. ovog člana, kome poreska obaveza nastane u toku poreske godine, dužan je da porez za tromesečje u kome je nastala poreska obaveza, plati u srazmernom iznosu od nastanka poreske obaveze do isteka tog tromesečja, u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreza, a za preostala tromesečja - u roku od 45 dana od dana početka svakog od njih.

Ako rešenje za preostala tromesečja iz stava 6. nije dostavljeno pre isteka roka od 45 dana od dana početka tromesečja – za ta tromesečja porez se plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreza.”

 

Član 33.

Posle člana 39b dodaje se član 39v, koji glasi:

„Član 39v

Obveznik koji vodi poslovne knjige utvrđuje porez na imovinu (vrši samooporezivanje) – najkasnije do 31. marta poreske godine.

Obveznik iz stava 1. ovog člana porez na imovinu plaća tromesečno, u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Do utvrđivanja poreza za poresku godinu, obveznik iz stava 1. ovog člana porez na imovinu plaća akontaciono, u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine.

Obveznik iz stava 1. ovog člana dužan je da pozitivnu razliku između utvrđenog i akontaciono plaćenog poreza na imovinu za prvo tromesečje, plati do isteka roka za podnošenje poreske prijave iz člana 34. stav 2. ovog zakona.

Na iznos akontacije koja nije plaćena u roku utvrđenom u stavu 3. ovog člana, obveznik dužan je da obračuna i plati kamatu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija.

Ako je iznos utvrđenog poreza na imovinu, koji se plaća za prvo tromesečje poreske godine, manji od akontaciono plaćenog poreza za to tromesečje, obveznik iz stava 1. ovog člana poresku obavezu za drugo tromesečje umanjuje za iznos više plaćenog poreza za prvo tromesečje te godine.

Obveznik iz stava 1. ovog člana, kome poreska obaveza nastane u toku poreske godine, dužan je da, najkasnije u roku od 30 dana od dana nastanka poreske obaveze, utvrdi porez na imovinu za deo godine počev od nastanka poreske obaveze i da porez, za tromesečje u kome je nastala poreska obaveza, plati u srazmernom iznosu od nastanka poreske obaveze do isteka tog tromesečja.

U slučaju iz stava 7. ovog člana, za tromesečje u kome je nastala poreska obaveza porez se plaća u roku od 45 dana od dana početka tog tromesečja, a ako je poreska obaveza nastala po proteku tog roka – u roku od 15 dana od nastanka poreske obaveze, dok se za preostala tromesečja porez plaća u roku od 45 dana od dana početka svakog od njih.

Fizičko lice koje postane obveznik koji vodi poslovne knjige iz člana 34. stav 4. ovog zakona, od dana nastale promene dužno je da utvrđuje porez samooporezivanjem za imovinu koja mu služi za obavljanje delatnosti, od kada organ jedinice lokalne samouprave ne utvrđuje, odnosno ne naplaćuje porez po rešenju na tu imovinu.

Preduzetnik iz člana 34. st. 5. i 6. ovog zakona, od dana nastanka promene prestaje da vrši utvrđivanje poreza na imovinu samooporezivanjem, a organ jedinice lokalne samouprave od tog dana utvrđuje porez po rešenju na imovinu koja je prestala da mu služi za obavljanje delatnosti.”

 

Član 34.

U članu 40. reči: „plaćaju se” zamenjuju se rečima: „utvrđuju se rešenjem poreskog organa a plaćaju”.

Dodaju se st. 2. i 3, koji glase:

„Poreski organ iz stava 1. ovog člana dužan je da u elektronskom obliku vodi evidenciju o ugovorenoj, odnosno tržišnoj vrednosti imovine koja je predmet oporezivanja, a Poreska uprava – Centrala dužna je da obezbedi elektronsku bazu objedinjenih podataka za teritoriju Republike Srbije.

Evidencija iz stava 2. ovog člana sadrži naročito: podatke o obvezniku, lokaciji i vrsti imovine, prijavljenoj i utvrđenoj poreskoj osnovici, te utvrđenom i naplaćenom porezu.”

 

Član 35.

U članu 44. stav 1. broj: „5.000” zamenjuje se brojem: „10.000” a reči: „člana 37.” zamenjuju se rečima: „čl. 36a i 37.”

U tački 1) reč: „poreskom” briše se, reči: „člana 37.” zamenjuju se rečima: „čl. 36a i 37.”, a zapeta na kraju zamenjuje se tačkom.

Tačka 2) briše se.

U stavu 2. tačka 1) menja se i glasi:

„1) odgovorno lice u državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, ako na zahtev organa jedinice lokalne samouprave, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, taj organ ne dostavi podatke kojima raspolaže vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu, odnosno koje za te podatke jedinici lokalne samouprave naplati taksu, odnosno naknadu ili drugi trošak (član 9.);”.

U tački 2) reč: „upotrebljavanom” briše se, reč: „deset” zamenjuje se brojem: „30”, a na kraju tačka i zapeta zamenjuju se tačkom.

Tačka 3) briše se.

 

Član 36.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da, nakon stupanja na snagu ovog zakona a najkasnije do 31. oktobra 2013. godine, za potrebe utvrđivanje poreza na imovinu za 2014. godinu u skladu sa ovim zakonom objave:

1) odluku o stopama poreza na imovinu;

2) odluku kojom su utvrdile zone, sa naznakom koje se smatraju najopremljenijim, na svojoj teritoriji i

3) akt kojim su utvrdile prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti po zonama.

Od 1. januara 2014. godine skupština jedinice lokalne samouprave može odlukom obavezati poreske obveznike koji ne vode poslovne knjige da podnesu poreske prijave, za svu ili za određenu imovinu koja je predmet oporezivanja porezom na imovinu na teritoriji te jedinice lokalne samouprave, za koju su obveznici podneli i za koju nisu podneli podneli poresku prijavu.

 

Član 37.

Obveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige kojima je za poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište, poreska obaveza nastala do dana stupanja na snagu ovog zakona, nisu u obavezi da za to zemljište podnose poresku prijavu, osim u slučaju iz člana 36. stav 2. ovog zakona.

Obveznicima poreza na imovinu (koji vode i koji ne vode poslovne knjige), kojima je do početka primene ovog zakona nastala poreska obaveza a za koju nisu podneli poresku prijavu, zbog čega im porez nije utvrđen, obavezu poreza na imovinu do 31. decembra 2013. godine, utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave rešenjem, primenom propisa koji su bili na snazi u godini za koju se porez na imovinu utvrđuje.

Lica koja od 1. januara 2014. godine postanu obveznici poreza na imovinu u skladu sa članom 2. ovog zakona, za nepokretnosti iz člana 1. ovog zakona, na koje se do 31. decembra 2013. godine porez na imovinu nije plaćao, dužna su da nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, podnesu poreske prijave do 31. marta 2014. godine.

 

Član 38.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, za čije utvrđivanje je postupak započet po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se primenom zakona koji je bio na snazi u vreme nastanka poreske obaveze.

Porez na nasleđe i poklon, odnosno porez na prenos apsolutnih prava, po osnovu nasleđa, poklona ili prenosa apsolutnih prava, za koji poreska obaveza nije prijavljena u propisanim rokovima pa je nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa nakon stupanja na snagu ovog zakona, utvrdiće se i platiti primenom zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je bio na snazi na dan na koji bi poreska obaveza nastala u skladu sa članom 17. st. 1. do 4, odnosno članom 29. st. 1. do 7. Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, br. 26/01, 45/02-SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 i 57/12-US) da je prijavljena u propisanom roku.

 

Član 39.

Odredbe čl. 1. do 11. i čl. 25, 27. i 31. do 33. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2014. godine, osim odredbe člana 10. stav 4. ovog zakona koja će se primenjivati od 1. januara 2016. godine.

Od 1. januara 2014. godine do 31. decembra 2015. godine porez na imovinu ne plaća se na vodno zemljište, kao i na vodne objekte za koje je izdata pravosnažna vodna dozvola (čija važnost nije prestala), odnosno za koje se vodna dozvola ne izdaje u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).

 

Član 40.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.